Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

50 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

ству заузму пре но што тамо буду стигли Србијанци, који дотле већ увелико беху рашчистили са непријатељском војском на Косову иу сливу горњег Вардара и који се сада спремаху да преко ове вароши и Призрена са својим десним крилом предузму гигантски поход на Јадранско Приморје, који је и самој Црној Гори требао донети велике користи. Па онда Грчка. Она је још више грешила, пренебрегавајући своје савезничке дужности према нама за љубав Солуна, једног географског објекта чији је пад, по поразу непријатељске живе силе изван њега, и иначе већ био потпуно сазрео. Шта више, и Бугари се не хтедоше придржавати својих тачно утврђених обавеза у погледу потпомагања српске војске од стране њихове Рилске дивизије при заузимању горњег Вардара, него је разним изврдавањима у самом почетку операција поступно отргоше из састава наше Друге Армије и већим је делом упутише на Џумају и даље низ Струму, не би ли се пре Грка дочепала Солуна. Па, на послетку, уместо да је, после наше победе код Куманова, повуку на Једрене, како је последњим споразумом било предвиђено, затражише од нас да на место њено пошаљемо тамо своје две дивизије, нашта смо ми, само да не би савезничке тековине евентуалним њиховим поразом у Тракији биле доведене у питање, разуме се, морали да пристанемо.

Једном речју, како су у западној половини Европске Турске радиле Бугарска, Грчка п Црна Гора, овај је рат личио на једну велику лору,;у којој су оне олако прошле, изузев Црне Горе, која је прескупо платила своју омашку, што одмах није са свом својом снагом гурнула на Скадар. Иначе, што се тиче Србије, она се, вршећи најлојалније своје савезничке дужности, за све њих морала упети да развали одбранбени систем у овом делу Турске Царевине и да се потом, пружајући ефикасну помоћ Црној Гори и Бугарској, рашири преко