Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

52 М. Д, ЛАЗАРЕВИЋ

усамљену потуку, не знајући да је она тога момента од њих била далеко јача. Па, наравно, и о њу се врло брзо разбише, тако да је судбина Маћедоније, па и целе западне половине Европске Турске, у главноме била решена магновено и пре но што се њиховим боковима примакоше наше крилне армије, због чега је даљи марш Треће ка Куманову и Скопљу, а тако исто и Друге ка Овчем Пољу и Штипу, био постао беспредметан.

Али има чињеница, на основу којих се, ако их доведемо у везу, ипак може у нашој свести створити једна доста јасна представа о првобитној замисли војводе Путника односно употребе наших армија, као и о њеном еволуирању до момента, када је коначно требало приступити привођењу њеном и у дело. Пре свега, и кад не би било других података, могло би се о томе шта је он мислио и намеравао, судити и по начину, како су му армије биле груписане им по конфигурацији земљишта, које се простираше у дубину непријатељске територије испред њих. Јер и ту је било елемената, који сами собом довољно јасно наговештаваху идеју сједињења њених раздвојених група на непријатељској територији са извођењем двогубог крилног обухвата још у току марша. То би било тако да Трећа Армија, под условом ако се буде журила, наткриљавањем непријатељског левог крила потпомаже Прву за све време док ова не избије у висину Скопља, а Друга да јој, оперишући методично и опрезно у смислу наткриљавања његовог десног крила, олакша још и заузимање положаја на Овчем Пољу и левој обали Брегалнице, када и то доцније буде дошло на ред. Иначе, за ову сврху стоје нам на расположењу и директиве, које је војвода Путник, у време док још није био на чисто са претпоставком о највероватнијем груписању непријатељске главне снаге, био издао командантима Друге ми Треће Армије, излажући им своја гледишта како они, кад настану операције, у главном имају