Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

58 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

нуђена. за време операција деташовати у ту страну своја два пешадиска пука и једну батерију. За заузимање Приштине у самој ствари довољне су биле Шумадиска |, Моравска П и Дринска дивизија П позива, а што се тиче Моравске бригаде 1 позива, она је комотно могла бити упућена од Свираца, иза којих се и иначе у време издавања ове директиве прикупљаше, на Гиљане, где би сачекала док остале трупе Треће Армије не заузму Приштину и одакле би се после могла кренути на Карадат или на Феризовић, према томе где се буде за њом указала потреба. Да је тако било урађено, Прва Армија не би имала ништа да брине за свој десни бок нити уопште да се слаби осигуравајући та у Кончуљском теснацу и на Карадагу својим сопственим трупама. А како је Приштина била заузета 9. октобра, Моравску бригаду ништа не би везивало да се 10. вине на Карадат, па би у том случају 11. што ће рећи другог дана Кумановске Битке, већ била у наступању гребеном ове планине ка Окопљу, помажући на тај начин и активно офанзиву Прве Армије у овој бици.

Каква је нужда натерала војводу Путника да, противно својој ранијој идеји којом је била пројектована и офанзива на Гиљане, пренебрегне овај важан правац за љубав тога, да би са што јачом снатом напао Приштинуг То је питање, које се само собом намеће, особито кад се прочитају следећа два става ове његове директиве, који гласе:

„По досадашњим извештајима врло је вероватно, да ћете имати противу себе само слабија одељења турске војске и гомиле Арнаута. Вероватно је да ће погранични Арнаути бити засада мирни а доцније ће се владати према приликама. Буде ли успеха на нашој страни — биће неутрални и обратно“. „За наш даљи рад врло је значајно да их имамо за себе и да их с тога треба штедети и сматрати као пријатеље, доклегод буду то својим владањем заслуживали“,