Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

60 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

Кончуља и Домороваца, а остале ка Прешеву да дођу у везу са трупама Прве Армије и сазнаду, да ли се на Рујну налазе какве непријатељске трупе. Ако будете од коњице сазнали да се непријатељске трупе налазе на Рујну, онда настулајте на Прешево и нападните их из позадине; у противном случају продужите наступање на Куманово. У Прешево, односно Куманово, имате да стигнете најдаље трећег дана марша, рачунајући од Приштине“. Значи, да је војвода Путник, у време писања ове директиве, збиља мислио, да ће на Рујну доћи до јаких судара, у којима ће, поред Прве, морати узети учешћа, обухватајући непријатељски леви бок, и Трећа Армија, пошто буде прогурала преко Приштине и Гиљана, А из тога опет, као и из одредбе да коњица, прошав Гиљане и пењући се уз Карадаг, осмотри чак и Кончуљски теснац, који је био тако близак полазним положајима Прве Армије код Врања, могао би се донети и закључак, да он тада није ни намеравао кренути ову последњу пре но што се дотична колона Треће не буде, по заузећу Приштине, у довољној мери примакла на даљину, са које би била у стању пружити јој помоћ у заузимању горе поменутог положаја и пробијању уском просторијом између Карадага и Козјака.

„Врло је вероватно да ће Турци имати нешто трупа на планинском путу, који води преко Карадага у Скопље. Моравску бригаду имате да употребите на то, да вам за време маршовања на Прешево, односно Куманово, осигура бок против њих. Према томе, Моравска бригада, чим доспе на Џами Карадаг и Ријеку, има даље да наступа планинским путем преко Карадага, да сузбије тамошње непријатељске трупе и појави се над СОкопљем, те да заједно са осталим нашим трупама нападне Скопље са своје стране“. Другим речима, по доласку челом својим на Карадаг. ова колона имала је да се подели у два дела. Један део, који би