Наш народни живот

свакои Црногорцу и Брђанину« тек 3 а к о н и к о м кнеза Даннла 1855 године. 1 У Далмацији је било исто тако. У књизи једног енглеског путописца из 1682 године Морлак ]е насликан са дугом косом. 2 Тамо, вели један писац с краја XVIII столећа, »коса слободно виси, ретко је у плетеницу оплетена«. 3 Даље вели да Ускоци носе црвену капу од чоје, косу оплетену у плетенице...«, 4 а Морлаци да »носе високу крзнену капу или калпак, а коса им виси на ниже«. 5 Други један писац из почетка XIX столећа вели да је коса у Далматинаца „скупљена у дугачку плетеницу (tresse), која им бије по леђима«. 6 У збирци слика из народа од Николе Арсеновића, 7 која је рађена у другој половини XIX столећа и која се чува у Етнографском Музеју у Београду, пуно је људи из Далмације насликано са дугом косом. У околини Сиња, »пре педесет и више година, у вече, кад су прела (сила), ђевојка мора стојати по сву вече на ногама и сједећи мушке служити и чешљати оне момке који носе перчине«. Многи су их још тада били »почели шишати«. 8 У Пољацима су у стара вреиена ношени перчини. У првој половини XIX века мало ко га није носио. Кад су остригли перчине носили су дугу косу коју су звали к а в и јад а и која им је висела све до рамена. И данас још

1 Архпв за правнг н друишвене науке, књ. X, св. 5, стр. 379. 2 G. Wheler, А јоигпеу in io Greece, Лондон 1682. 3 В. Hacquet Abbildmgen md Beschreibungen der siidweslund dsilichen vVenden, Illyrier und Slaven, Лајпциг 1801., I, 4, стр. 193. 4 ibidem 157. 5 Ibidem 1. 3, стр. 125. “ Charler Pertusier, Promenade piiioresgue clans Consianiinople... Париз 1815., т. 111, 437. 7 H. Зега, Збпрка Нпколе Арсеновпћа, Загреб 1923. (Посебни отисак из II књиге „Narodne Srarine’). 8 V. Bogišić, Zbornik sadašnjih pravnih običaja n Julnlh Slovena 128.

92

НАШ НАРОДНИ ЖНВОТ