Наш народни живот

Чујете ли, тридесет хајдука, Ев’ одовуд једно момче младо, На глави му перје позлаћено, Дајте мени перје, старјешинство, Чинићу ви да га погубите. 1 У свима овим случајевима мислим да реч старешинство, не значи положај, већ само вишак при деоби, као пажњу према старешини, или према ономе који при плену има највише заслуга. * Као знаци положаја и старешинства коњ и оружје су у исто време и знаци части. Ко дирне у њих, дирнуо је у част њиховог притежаоца. Кад је Краљевић Марко видео да ће умретн побринуо се да знаци његове части, после његове смрти, не буду осрамоћени. Због тога »сабљом шарцу одсијече главу да му шарац Турком не допадне, да Турцима не чини измета«; »бритку сабљу преби на четворо да му сабља Турком не допадне, да се Турци њоме не поносе«; »бојно копље преби на седморо, па га баци у јелове гране«; перни пуздован »баци с Урвине планине, а у сиње, у дебело море«. 2 Овде мислим да спада и следећи пример. Кад су у јуну 1805 године Срби опсађивали Ужице, изађе из града двадесет стараца да преговара са српским старешинама. Срби су захтевали од Турака да истерају из града Омер-агу нишкога, Бегу Новљанина, Фочића Осман-агу и њихову војску, да даду педесет хиљада гроша да се подели војсци и да доведу осамдесет добрих коња да попуне број оних који су испропадали. Турци најзад на то пристану. При деоби коња старешине даду проти Матији »једнога врло добра хата, под добрим такумом и рахтом«, но он не хте њега, већ тражи »онога хата кога је Осман-ага Фочић дојашио у Ужице«, јер је Осман-агин брат, Фочић Мехмед-ага, кад је посекао протиног оца одвео његовог хата. 1 Ч. Чокојвић, Пћвашн, стр. 9, 2 Вук С. Караџић, С. н. ијесме 11, 433; Ч. Чојковић, Пћвашн 231; М. Кордунаш, С. н. ајесме 11, 209.

133

КОЊ И ОРУЖЈЕ