Наш народни живот

у коме би се представио очигледним начином (народни живот) у свему у чему се он спољно покаsvje у прошлости и у садашњости његовој”. Ни од овога није било ништа. Д. Ђурић Српском Ученом Друштву предлог под насловом Научно истраживање и утврћивање граница између Срба, Бугара и Грка (Гласник С. У. Друштва, књ. 75, стр. 313—334), који се у главно.ме састојао у томег „прво, да Српско Учено Друштво покрене питање и рад у научном истраживању п одређивању граница између Срба, Бугара и Грка; друго, да позове на овај рад и призната научна друштва бугарско и грчко, те да рад, као заједнички, буде савршенији, правичнији и у важности трајан; треће, да истражпвање п одређивање гранпце бзда што свестраније, а нарсчито са гледишта; етнографског, историјског, географског, статистичкст, археолошког, филолошког и државничког”. Ни од овог предлога није било ништа. Најзад, Српско Учено Друштво, издало је и ове посебне књиre: Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине, сакупио Б. Петрановић (1868), Српске народне приповијетке, понајв иш е кра тк е и шаљиве, сакупио В. Врчевић (1868), Српске народне игре, покупио н описао В. Врчевић (1868), Српске народ н е п јес ме, покупно их по Босни Коста X. Ристић (1873). Матица Хрватска. у Загребу Матица Илирска, која се 1874 године прозва Матнца Хрватска. Она је нмала претежно књижевни карактер, те је за њу рад на испптивању народа био од споредног значаја. У јануару 1876 јави се Матици Хрватској Мијо Павлиновић (1831 —1887), свештеник, политичар, борац за хрватска права и књнжевник, са великом збирком народних песама, коју је био сакупио по Далма-

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ