Наш народни живот

народне млодије (Јужна Србија) које је скупио Влад. Р. Ђорђевић (Скопље, 1928. B°, стр XXXI + 154). IVI У 3 Е Ј И И музеји су у Јужних Словена били средишта из којих је потицао интерес за скупљање етнографске грађе и њено описивање. У почетку су у југословенским земљама били само општи музеји, у. којима су етнографски предмети били заједно са археолошкима. Одвајање етнографских музеја за себе настало је тек доцније, но ни до данас није још свуда извршено. Што је за нас овде од важности то је рад на етнолошким студијама у музејима. Таквог је рада у општим музејима било мало. Изузетак је само доста знатан рад у Земаљском Музеју за Босну и Херцеговину. То је сасвим природно кад се зна да је он био једина научна установа у читавој Босни и Херцеговини. Земаљски Музеј у Босни и Херцеговини. 1884 године засновано је у Сарајеву Музејско Друштво за скупљање и чување старина. Оно је 1888 постало државна установа под именом Земаљски Музеј у Босни и Херцеговини. У њему су прикупљани, поред археолошких и природњачких, још и етнографски предмети. 1889 Земаљ.ски Музеј је почео издавати Гласник Земаљског Музеј а. За четрдесет година излажења Глас ни к је, поред обилате грађе и чланака из географије, историје, археологије, уметности и природних наука, донео и много важних етнографских прилога из области Босне и Херцеговине.. Да би важнији научни прилози који су наштампани уГл асн ик у били приступачни и широким научним круговима на страни, босанска влада је одлучила да се штампају и на немачком језику у зборнику Wiss еnschaftliche Mitteilungen aus Bosnien

15

ЕТНОЛОШКА НАУКА У Ј. СЛОВЕНА