Наш народни живот

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Обичаји су искусгвом и навнком створене одредбе, које као какви закони, и ако нигде нису написане, управљају целокупним животом и радом извеснога друштва. О постанку обичаја врло је тешко рећи што познтивно, исто онако као што је тешко рећн и о постанку народних песама, приповедака, игара и других општих творевина и тековина једне примитивне друштвене заједнице. Изгледа да су првобитно многн обичаји, можда и највећи њихов број, били искуством стечене навике, које су најбоље одговарале, или бар по изгледу најбоље одговарале, опшгнм потребама једне друштвене заједнице. Као такве ове су навике, затим, улазиле у сталну употребу, док им се нису прилагодили сви њени чланови и почели нх сматрати као нешто неопходно. Кад се на овај начин једно људско друштво потпуно уживи у своје навике, кад по њима стално живи и ради, онда оне ннсу више навике, већ о б и ч а ј и. 1

1 Обичај се у нашем народу зове још : навичај (Бока): Колико је села толико је навичаја (Вук С. Караџић, Српски Рјечник код навичај), закон: Сарајево, огњом изгорјело! Што у теби злн закон посгпаде Да се љубе буле удовице Остављају лијепе ђевојке. Наша невјесто, зла ти вечера, Тога закона нема овђенак (Вук, С. Рјечн. код закон), ред: По реду њена је дужност да