Наш народни живот

НАРОДНИ ПЕСНИК И НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

Добри народни песници имају врло развијен укус за избор градива својих песама. Као пример могу послужити најлепше и најпопуларније наше народне песме из првих Вукових Зборника; ол њих има највише варианата, оне се највише у народу траже, њих народни певачи и сад најрадије и нај чешће певају, оне су из Зборника отишле чак и у најудаљеније кутове народне, докле усмено можда никад не би доспеле. Песме слабијих песника, и у народној поезији, само животаре и испуњују Зборнике као фолклорна грађа, али за поезију не представљају ништа од значаја. Песме сасвим слабе пропадају одмах по постанку.

Међу изворима из којих народни песници црпу грађу, народна традиција заузима једно од главних места. Али ту су се они показали врло вешти и пажљиви у избору, не узимајући градиво из реда, већ само пробрано, само оно што је у истини за песму; све остало оставили су да и даље траје као прозна народна традиција.

Познато је колико је у нашој народној традицији обилато „оно што се слабо у пјесмама налази, него се приповједа“, како каже Вук Караџић: о Светоме Сави, Косовском Боју, Милошу Обилићу Краљевићу Марку, Старини Новаку, разним градовима, манастирима, прквама и другим местима. Из. све те обилатости народни су песници издвајалм и у песме уносили само оно што је вредно било да се песвички обради. Отуда је о многим личностима

НАШ НАРОДНИ живот 1