Наш народни живот

164 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Од Мемеда од цара турскога,

А долазе до Сталаћа града,

До Пријезде војводе сталаћке:

„О Пријезда, војводо сталаћка, „Пошљи мени до три добра своја: „Прво добро сабљу навалију, „Која сече дрвље и камење, „Дрво камен, и студено гвожђе; „Друго добро ждрала, коња твога, „Који коњиц може прелетити „Засобице и по два бедема; „Треће добро твоју љубу верну“.

Мени су познате у овај мах још две варианте ове песме, али ни једна не помиње Тодора, нити има онај почетак који Пирх наводи“ Пратиоци, Пирхови или су, заведени именом Тодорове Куле казали Пирху почетак од песме О женидби То дора од Сталаћа, која почиње са:

Вино пије Тодор од Сталаћа У Сталаћу, на Морави граду

али која не опева пад Сталаћа, већ женидбу Тодорову; или су могли имати на путу Вуков „Српски Рјечник“, па су код Сталаћа загледали у њега,

1 Вук С. Караџић, Сриске народне пјесме, књ, П, Београд 1895, стр. 494-497. :

2 „Пријезда војвода“ (Лешопис Матице Српске, књ. 29, стр. 45), и „5шл уојуоде Риједе“ (Пгошзке пагодпе рјегте, ћ, 858), Само у једној напомени у предговору издања народних песама од 1823 године, вели Вук, да се још пева „како је Ђурђева Јерина подигла Турке на Тодора, те га опколила у ЧСталаћу и искала му до три добра његова:

Прво добро вранца крилатога, Друго добро сабљу оковану, Треће добро љубу Иконију,

а он им није Нео дати ни једно, него једнако излијетао на вранцу те сјекао Турке око града. А кад Турци некако поткопају град и стану улазити у подруме доње, онда он сабљом вранцу одсијече главу“ и т. д. као у песми „Смрт војводе Пријезде“ (Вук С. Караџић, Сра. народ. пј., књ. П. стр. ХХХ.У).

5 Вук Стефановић, Мала простонародна славеносербска песнарица у Виени 1814, стр. 100-108.