Наш народни живот

166 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Султан је, исто онако, као што се у песми казује, тражио од Тодора од Сталаћа она три добра његова, а кад му их он не даде, дође под Сталаћ, па га је опсађивао три године, али све би узалуд. Не могавши му ништа, науми да се врати. Пека баба му рече, да испод града има лагум, којим се силази у Мораву по воду, него нека припази где из града излазе гуске на Мораву и где улазе, за њима нека пође с војском, па ће ући у град. Султан тако учини и доспе у град. Тодор се јуначки борио, али узалуд. Видевши да ће најзад подлећи, запита своју љубу: Воли ли жива Турдима, или мртва с њим. Кад она изјави ово друго, он је загрли, па тако загрљени скоче у Мораву. Султан поруши град и, љут што није имао успеха, покоље силан свет и учини пустош око града. Међу тим код данашњег Варварина Морава избаци тело љубе Тодорове. Турци га однесу Султану, а он нареди, те га најпре у казану сваре и онда обешчасте. Због тога што је ту варено њено тело, место добије име Варварин.'

Овај последњи брутални део традиције, који би ружио лепу слику једног витешког доггђаја, народни је песник намерно и са разлогом изоставио. Он је у још нечему био пажљив. Он из традицаје није унео у песму ни издајство, јер му се и то учинило с једне стране ружно, а с друге као ствар која · би умањила ефект од јунаштва Пријездина. Само хрватска варианта, која изгледа да је најстарија, има нешто од тога, али ипак разблажено и образложено.

Тако је и толико у овом случају био пажљив народни песник у бирању онога што ће из традиције унети у песму. Због тога је песма „Смрт војводе Пријезде“ и испала тако лепа, можда једна од најлепших у нашој народној поезији. Због тога је она и скретала на себе пажњу и наших књижевника и наших уметника.

! Сличну народну традицију о „мртвом телу Иконије љубе Тодора од Сталаћа“ и о имену Варварина забележио је иГ. Ст. М. Мијатовић. Темнић Антропогеографска студија Ст. М. Мијатовића (Насеља Сриских Земаља, књ. Ш, стр. 368—869).