Наш народни живот

176 _______ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

„свештеника понекад годинама није било, те су деца остајала некрштена, догод не би какав калуђер наишао да купи милостињу“.! У Плавско-Г усињској Области прича се да су пре триста година остали били без попова, па да су због тога „дјеца расла некрштена“. Било их је некрштене и од дванаест година. 2 Горани код Призрена, пре но што су прешли у ислам имали су грдну оскудицу у свештеницима. Код њих је „бивало да су деца већ и одилаи говорила некрштена, и довикивала једно другоме: „Ајде, дошао поп да нас крстије“ У Омољу се са крштењем деце ни дан дањи не жури. Дете се одмах крштава само ако је болесно те је опасност да не умре некрштено, иначе се са крштењем одуговлача, по шест, дванаест и више месеца. Ја имам у својим белешкама из Омоља забележени пример да је једно дете из села Јошанице (Михаило С. Миловановић) крштено тек као ђак ! разреда основне школе, Има случајева да су, тамо, деца још доцније крштавана. У старије доба, по казивању старијих људи, оваквих је случајева било много више. И сад би их било више, но што их има, да их црквене власти не забрањују. Према томе значење би наше пословице било: „Колики си, а говориш као да још ниси крштен, као да си дете“,

Исти је коментар, наравно, и пословици: „Јеси ли крштен >“ Она значи: „Јеси ли прешао доба, кад се деца крштавају, кад тако лудо говориш“

| Ј. Ердељановић, Кучи (Срб. Етнографски Зборник, ТУ. стр. 67). Види и М. Миљанов, Племе Кучи 117—118.

2 А. Јовићевић, /Тлавско-Гусињска Област (Срп. Ешнографски Зборник ХХЛ, 430).

8 Бр. Ђ. Нушић, С. Косова на Сиње Море, 39.