Наш народни живот

МА МЕ МЕ о

ЦЕЛИБАТ И БРАК У НАШЕМ НАРОДУ. 61

свештеника у Хрватској било је и изван масе народне, по градовама. Нарочито их је било у ХМ веку: Чак је и први хрватски писац Опште Историје на народном језику, каноник и архиђакон вараждин„ски, жупник пркве Светога Марка у Загребу и доцније жупник вараждински, Антун Врамец (1538-1588), био ожењен и оставио иза себе законитог сина Михаила, који му је постао наследник. Због оваквих ствари је краљ Фердинанд |, на Тридентинском Са"бору, преко својих изасланика, међу којима је био и печујски бискуп Јурај Драшковић, радио на томе да се свештеницима одобри женидба. Како то није одобрено, то је Јурај Драшковић, поставши после -тога, 1568 године, бискуп загребачки, радио на томе „да принуди свећенике који су имали жене да се покоре и да отпусте своје жене“. Но све је било узалуд: ожењених свешт ника био је и даље'.

Међутим, и ако ствар са целибатом овгко стоји, ипак га у нашем народу има, али само као и-узетак, у нарочитом приликама. Сем калуђера код право. славних, и код свештенства у опште код католика, и калуђерица и код једних и колдругих, у нашем народу не ступају у брак још болесници, безумници и неспособни за рад. Они остају у фамилији, која их издржава из дела њиховог имања. Врло често остају неожсњени и сиромаси и слуге, који немају средстава да подмире трошкове око женидбе и доцније одрже породицу. Они се обично прибију уз какву породицу, служе јој целога века и код ње и умиру.

Најзад, у нашем народу остају у целибату и они који су заветовани. Герасим Зелић, архимандрит, прича да, кад му је била седма година, наиђе на њега „љута некаква зубна болест, која жестоким својим шестомјесечним упорствовањем матер моју

ТУ. Кјаје, Атпбопт Угатесх Ктошка (Мопштепга 5рес"апна Рчотат Згаџогит Мегатопашт. мо! ХХХЛ, стр. ХТ, =, ххМ5, хххунђ; Б. Ногуаћ, Хепа Еапотка Угатса (Ујезлаб Ег. пговазко - Чатопзвко -ашташпоког Гетацакор Агктода, -2од. ХМ. -5у. 1, 50. 105). 3