Наш народни живот

ЦЕЛИБАТ И БРАК У НАШЕМ НАРОДУ. 65

1841 нечувено мучили, те је, оставши сакат, пао на терет сестри, још ју је више натерала да се посвети Богу“.“ ;

И Иван Зовко говори о девојкама у Босни и Херцеговини које живе по мушки, облаче се по мушки, душа им је ићи у рат, па се чаки заљубљују у девојке. Такве се девојке тамо зову мушкобараче. Штета је што његови податци нису плот пунији и јаснији.“

У примитивним друштвима је брак уопште много чешћи но у културним. Тамо је правило да се сваки човек ожени и свака жена да се уда, чим им стигне време за то. Ово је утврдио 2 Веспер марк многобројним примерима из целога светаз. Исто је тако и у нашем народу. Докле је у њему, као што смо рекли, целибат редак и необичан, дотле је брак, обратно, ово што је по правилу и сасвим обично. (24

По појмовима нашег народа, ступање у брак бива из разних узрока. Један је од главних добијање деце. Тежња за добијањем деце потиче из два узрока: први је религиозан, а други практичан или економски. Религиозном узроку је подлога веровање да је сваки човек дужан да се постара да остави потомство, нарочито мушко, које ће наставити његов домаћи култ и побринути се за његову душу, пошто оде са овога света. По браманскоме учењу, код старих Инда, „жена је само због тога створена да ч0веку, рађајући му синове, омогући наставак његовог рода и извршење његових дужности према манима и боговима“. По прастарим религиозним појмовима Инда, „судбина свакога човека на ономе свету з4виси од тога да ли се на земљи постарао за наставак свога рода или не. Само онај ко за собом

Народ за 1907, бр. 17. Гласник Земаљског Музеја, ТУ, 270.

8 Е. ууезјенпагск, Тле Резгогу ој ћитап тагтаве, 1, ТопЧоп, 1921, стр. 386 и даље.

1 3

НАШ НАРОДНИ живот. 5