На стрампутици : роман из предратног живота београдског

9

њихова извући ћемо само један догађај који је у то време живо занимао отмене кругове београдске. На балу у Официрском Дому загледао се млади момак у лепу црнооку кћер богатога трговца — зли језици веле у њен велики мирав. Њу освоји модерна галантерија његова, и она се брзо заљуби. Измењаше прстење — верише се у четири ока.

— Обична појава.

Оп је убрзо запроси. Девојка хоће, мајка пристаје — момак је леп, интелигентан, модеран. Али отац, о! тај је немилосрдан, неће да, зна пи за лепоту, пи за модерност, ни за љубав: момак је неуредан, презадужен, карта се, »лумпује»... Очајање међу вереницима. Грдне муке мајчине да приволи оца беху узалудне. Ни сузе лепе кћери, ни претње животом, ништа не могаде омекшати тврдо срце »бездушна« родитеља, тог »самовољног тиранина !«

— Ни то није необична појава.

Али лепа гаравуша беше залуђена љубављу која је све већма јачала што је родитељски отпор бивао већи. Она брзо пристаде на одлучан корак који јој он предложи. И, једне лепе вечери нестаде ово двоје заљубљених.

— Е, то већ није обична појава.

Родитељи се узбунише. Потрчало се, тражило и где треба и где не треба; телефони су радили целе ноћи; полиција је узалуд претресла све кутове београдске. Једва се у неко доба сазнало да је млади пар прешао у Земун последбом лађом.

Сутрадан пуче глас о томе по целој вароши. Догађај се претресао на, разне начине. Злуради су се пакосно осмехивали, критикујући васпитање трговачких кћери. Млађи, модеран свет задовољно је прихватио глас о бегству и, наравно, осуђивао родитељску безобзирну само-