На стрампутици : роман из предратног живота београдског

вање. Требало је рећи само једну реч. Драгојеву лакомисленост и дрскост, за које је веровала да им је подстицај у великој љубави, готова би била да опрости; а оца би, зацело; задовољио жељу своје љубимице.

Али то осећање и та жеља не беху још довољно моћни да издрже борбу с равумом. Увбуђени нерви стишавали су се; хладније раз= мишљање доби превагу. Љубав ћеринска и се= стринска која је, поред све срџбе, била у ње одвећ јака, нагонила је да остане при првој одлуци, да занемари осећање које је везује за Боровића. Чинило јој се да то може лако постићи само ако хоће. Ту жртву готова је да. поднесе за оне који су јој најближи и најмилији,., Доиста, свака клица не доспева до развоја, па ни љубавна. Прилике или помажу или одмажу њеном развитку. Неповољне прилике на дому и будна моћ разума могу јоши сопречити развој клице у срцу Верину. Убрво ћемо се уверпти колика је њихова моћ.

— Верице моја, немој наглити... буди стрпљива. Драгоја нема лако!... Зет Никола мора попустити ако само ти 'оћеш.

— Остаћу при одлуци, — рече Вера мирно, али одмах додаде у иронији: — Нек Зора триумфује !

— Е, е, не чиниш добро, Вера!... Али, шта да му кажемг Ствар је дилекатна.

— Као што сам вам јутрос казала: добиће Сутра одговор какав заслужује. — Вера погледа на Пајин сто. — Могла бих и сад, само... не бих желела да ме ко затече, а најмање он.

— "Тела би да му пишеш... 'Ајд У моју = собу. Нико неће знати да си овде.

Вера приђе столу и узе лист хартије и писаљку.

НА СТРАМПУТИЦИ. 11