На стрампутици : роман из предратног живота београдског

13

у ком смислу. Превод на енглески извршиће

моја кћи... Енглеска је роба солидна, цене умерене. |

— Много солиднија него аустриска и маџарска, — примети Витомир, — а нешто јев-

тинија и од чешке.

Никола скиде с носа златан цвикер, протрља га џепном свиленом марамом, па опет намести. -

— Је ли изравнат рачун с фирмом Бенароја ч Друг» i

— Бенароја је био јутрос у радњи. Он оспорава тачност текућег рачуна. ·

— Хм! — Николино се чело мало набра. — С њима увек поштогод, — рече, али му се љутња не показа у тону гласа који је био вазда благ и тих, што је одавало погодну нарав његову.

— Нека се фирми Цветковић ми Комт., Крагујевац још данас опреми роба по њеном налогу.

— Извршићу одмах.

Читајући наредно писмо, Никола се опет накашља.

— Мирићу, Трстеник... доста грубо! примети Никола тихим гласом, па поцепа писмо. — Нек му се напише пријатељска опомена. Поуздан је, измириће старе рачуне.

— Казаћу пословођи.

Пошто је потписао и последње писмо, Никола издаде Витомиру још неке налоге, па га отпусти. Затим извади из сребрне кутије цигарету, запали је, па стаде лагано и замишљено ходати по канцеларији.

У канцеларији није било много ствари: повећи сто за писање превучен зеленом чојом, с наслоњачом у којој је седео и с још једном столицом; затим, велики орман мутних стакала, · ва трговачке књиге и рачуне, и, стелаж с литерарним књигама и дневним листовима које