На стрампутици : роман из предратног живота београдског

— Много сам се користила и историјом Сењобоаг - i :

— Штаг Ви читате Сењобоа, једног од најбољих и најконцизнијих писаца, француских

= Па о сте професоре“ Наручила, сам и неке енглеске писце и историчаре...

— Ви читате и енглески изненађивао се Зарић све више. |

— Мени језици лако иду од руке.

— Изненађује ме ваша склоност и марљивост за науку и језике!... Замишљао сам вас... извините!... онако, како обично изгледају ученице кад изиђу из школе: мода, луксуз, корзо... неозбиљно занимање у кући... романи сумњиве вредности...

— Да, да... То је обична слика, нарочито кћери из трговачких кућа, — примети Нада, с осмехом.

— Али откуд у вас толика воља и стрпљењег Нада поћута, за тренутак, па одговори:

— Захваљујући идеји о неоправданости преране удаје.

— Не разумем%

— Још по изласку из школе, а у бризи око наше Вере, одлучила сам се на нехитање с удајом. То ми је дало времена и воље за Верино васпитавање и своје допуњивање школског образовања.

— Заиста, похвална идеја! — примети Зарић и помисли: »Као даће Гојко имати правој«

— Али извините, госп. професоре,“ што сам допустила да се само о мени говори!... Ако смем питати, чему имам да захвалим за вашу драгу ми посетуг

— Знате, на конференцији Чиновничке Задруге одлучено је да се код имућнијих грађана затражи савет и помоћ ради остварења, зајма за подизање Чиновничког Дома... ени

НА СТРАМПУТИЦИ 13