На стрампутици : роман из предратног живота београдског

А

је одмах у очеву радњу као пословођ и био му десна рука.

Били су то радосни дани за старога газда Тасу поред ваљана и марљива сина који га је у свему одмењивао, тако да је у радњу долазио укао госте — како се поносно хвастао међу пријатељима. А када је почео осећати старачку изнемоглост, предаде му сасвим радњу с фпирмом: Танасије Младеновић u Cu.

Никола је радњу убрзо разгранао п унапредио толико, да је ушао у ред најимућнијих грађана београдских. Но његовој преданости послу није био главни циљ увећавање очевог капптала; себичност и жудња за великим 60гаством која је код многих других прелазила, у ћивтинску страсност, не беху у природи његовој. Он је рад сматрао као заповедну дужност човечанску и у њему се осећао задовољан, старајући се да поред њега буду и други задовољни. Стога је и трговао с мањим, пристојним процентом зараде, што су му остали трговци замерали, тумачећи то као намерну конкуренцију њихову трговању.

Солидност његова трговачког рада унапређивала му је радњу и увећавала наслеђени капитал. | Никола је и изван трговачког реда јако цењен као један од најобразованијих п најинтелигентнијих између свих оних трговаца који су своју спрему добили у страним школама; а таквих је у престоници, у то доба, било већ повише.

Поред послова у радњи није ни књигу заборављао. Радо је читао економска п финансписка дела, па је } питањима тих наука био добро обавештен. Имао је повећу, лепо уређену библиотеку у којој је, поред стручних наука, било и важнијих дела из српске и стране књижевности.