На стрампутици : роман из предратног живота београдског

Ека = = ~ ЕЕ 18 SLR HR KIKC Бре == =

примио се почасног избора за председника Трговачке Коморе. |

Њега су јаче интересовале појаве у друштвеном животу и у кретању тадање омладине, али га Бије много узбуђивао настрани покрет у једном делу њеном са незрелих идеја и принциџа о индивидуалној слободи и самосталности. И кад бп се међу познаницима бршжно повела реч о »пакарадном« модернизму и »опасној зарази«, помишљао је на солидно васпитање својих кћери, па би говорио:

— Пустите, нек се омладина пстутњи; то је у младалачкој природи њеној; у зрелијим годинама друкчије ће мислити и радити. Све је брзо пролазно што није добро и солидно. Против штетних иступа млађане бујности најпоузданија је предохрана: солидно васпитавање своје деце.

Мало је, врло мало таквих људи по уму, срцу и души, какав беше газда Никола Младеновић. Али две опаке сестре, Завидљивост п Пакост, не сеђаху скрштених руку. Њима је Николино напредовање било трн у оку. |

Једнога дана, у кафани код »Грчке Краљице«, седела су поред каве три Николина суседа, трговци: Никодије Јовић — Скакавица, Анта Кики »из Магарева« п Моша Албахари »филаделфија«. Први је имао исту радњу какву и Никола, а друга двојица трговаху мешовитом робом. Сва тројица беху врло имућни. Они су фрчали на Николу као на моћнога конкурента, мада их је Никола ранијих година помагао својим капиталом и био према њима вазда предусретљив. Међу њима водио се овакав разговор:

— Чујте, људи! С овим се Николом не може изићи на крај, — говорио је Скакавица живо. Докле радња беше у рукама старога газда Тасе,