На стрампутици : роман из предратног живота београдског

28 =-==-___________________

постаде најмилије прибежиште које је ценио више од највећих блага земаљских,

| Али, колико су драги, а колико нестални увроци задовољства и среће у породичном животу !

Срећа често сасвим изненада окрене леђа, оставља човека опда, кад се томе најмање нада. Наиђу тренуци који страховито потресу и у прах поруше најтврђе озидану зграду љубави и среће. А такви су тренуци понајвише неизбежни, неотклоњиви. Ма колико човек бдио над срећом својом и својих, ти тренуци не стоје у власти његовој; немоћан је да их предупреди, ма колико се за то залагао.

Да ли ће родитељска срећа Николина. бити трајнија од брачне;

Кад год је на то помишљао, храбрила га. је нада, та, највећа пријатељица човекова, да ће, поред дивних кћери и порода њихова, доживети и последње дане живота у радости им срећи. Није могао ни помислити на тако за0 удес, који би га подругипут лишио среће и задао му нов непреболни ударац који би га саломио, сатро. Та он је већ поднео једну огромну жртву судбини својој.

Не, пе! Судбина ће према њему ипак бити милостива.