На стрампутици : роман из предратног живота београдског

ЕПИЛОГ.

Свршетком главнога догађаја и преображајем јунакиње у роману, могли бисмо га овде и завршити. Али ће наше читаоце, можда, занимати даљи развој догађаја у дому газда-Николином, па ћемо с тога и навести неколико података о њима. -

Николина, реч о родитељској радости и срећи поред честите деце, долазпла му је из дубине душе. Раније осећање жарке љубави према њима беше сада, после силног потреса п очајања, знатно појачано. Страх од понижења и срама са залутале кћери, који прећаху да га, морално разоре и ум "7 помуте, брзо је прошао. Радост, што је Верина чедност л схватање морала одржало победу над најјачом страсти, над љубављу, била је већа него икад. Тек је сад волео Веру свом јачином душе своје, препорођену, уздигнуту изнад заносне страсти; волео је оном љубављу родитељском, коју увећавају поднесене муке и болови за дететом својим.

Сад је Никола био п поноснији и срећнији.

Ризмишљајући о својим осећањима радости и среће, он се питао: »Јесам ли ја доиста, срећан... Знао је да је код многих људи који нам се, по имућности или положају, чине у најповољнијим приликама да могу бити срећни, живот често препун незадовољства, бола и јада; па. је јасно увиђао да се права срећа човекова,

не састоји у материјалном благу или задово-