На стрампутици : роман из предратног живота београдског

12;

вике његове Вера ни раније, ни у своме балском заносу, није могла запазити у толикој мери да. би их осуђивала. Ласкање није рачунала у мане, а од осталих особина његових опазила је само оне, које су се њој допадале: лепоту, симпатичност, модерност и — интелигентност. Ову последњу више је претиостављала, по страним и модерним речима његовим, него ли по довољној оцени својој. У ње није још могло

_ ни бити критичког погледа на људе и њихове особине. Она је у безазлености својој била склона да верује како су сви људи добри треба само бити према њима добар и предусретљив; а мислила, је да се зли пи некарактерни људи, ако их има, одмах лако и познају као такви.

Бојећи се Боровићева утпцаја на Веру, Нада је размишљала о начину, како би јој сузбила добро мишљење о њему, па саошшти своју бригу о томе и ујаку Паји који је и сам имао Паво мишљење о Боровићу. Оп предложи да олакшају Гојков чешћи приступ у кућу; о њему су обоје имали врло лепо мишљење. Вера Om

„боље познала његову солидност и врлине које

_ би бациле у засенак Боровићеву лакост п неозбиљност, А Гојко би, свакако, био и много боља прилика за Веру.

— Ето, могли бисмо га сутра позвати на

вечерње посело, — предложи Паја, — па бих га ја довео.

— Али је сутра понедељак, — примети Нада, — а тог дана оца обично иде у Клуб

"Трговачке Омладине.

— Какав клуб 2 Ја незнам да постоји «Клуб "Трговачке Омладине».

— Оца тако вели и — онда је истина.

— Добро. Можемо провести вече и без оце.

— Пристајем, — одобри Нада.

Паја је истог дана написао о томе писмо Гојку, свом добром пријатељу и другу још из