Недеља

к.

Београд, 3. ма]а 1909. г.

НЕДЕЉЛ ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

Година II. Број 1.

ПРЕД НОВИМ ЖИВ0Т0М ) Драмска слика у једном чину, од Драг. Ненадића. ЛИЦА: Хатаоина Ј(ик,оли'ћ. Олга, кена рођака. Јо&ан ЈМладенобиђ. опшШински чисШач. с&ема, жена му. ЈТеШар. слобослагач) Р ЈЈ ца ) њихооа деца З.еда — ЈТаја, Јо5ано5 оШац. Ј7нЈ(а Хнеже&ић. удоба. Ј?дам Максимобић, у сШану код ЈЈнке. Јосиа ЈУ!аца. Ј&уди, жене, деца З.еша0>а се у Јјеограду, у 3{о6ом СелишШу. — Т$реме садашх>е. Омање, прљаво двориште местимице обра- I сло кржљавом травом. Десносепружа сниска давно неокречена кућица са три стана, на сваком два прозора и врата; испод првих прозора налази се сто покривен црвеним чаршавом. Лево су шупе саграђене од дасака, накривљене и чађаве и сандук за ђубре. У средини се налази густа липа и под њом велики, необојени сто, клупа и две столице, а иза ње, мало у лево, бунар покривен ћерамидом. Позади је плот кроз чије се старг разваљене даске и полуотворену капију види узана улица с малим кућама, сниским крововима и сурим тарабама. — По подне је. Сунце је на заходу и његови последњи, неранџасти зраци позлаћују врхове липе, на којој је лишће почело да жути. I. Појава Катарина, Анка, Олга, Деда-Паја. Катарина и Анка седе за великим столом под липом и разговарају, а Олга за малим столом под прозорима и ниже ђинђуве на конац. Деда-Паја седи на шамлици насдоњен леђима на бунар и пуши своју кратку лулу. Улицом

Енгпески краљ ЕДВНРД VII.

*) Из драмског триптихона. Под „Жрвњем", представљаног у Народном Позоришту први пут 17. јануара 1908.

с времена на време пролазе људн, жене и деца идући појединачно. у паровима и гомилама. Анка (има 38 година, лепушкаста и младолика; на. себи има хаљину отворене боје, на ногама везене папуче): За то не треба ни се дети овде. Све сама гладница ! ^Зинула ала из њих к'о каква провалија. \Катарина\ (око 46 година, омања, пуна, трома у покретима, има риђу, проседу косу, црвено^лице, мале жмпркаве очи; носи сукњу и реклу мрке боје): Ко бајаги јевтинија кирија... Анка: А шта ми то вреди кад ме после дође много скупље. Ето у Бојића кући, кад год сам прострла веш, морала сам да стражарим: не смем цео дан да се мрднем из авлије. Зато сам се највише и селила оданде, а овде сад опет тако. Кажем вам, не треба ни седети с овим простим светом. Еатарина: Ја сам-већ научила. Неки пут по петнаест дана не сиђем у варош. Анка: Мени је увек метар дрва траја'о по месец и по, а сад не може ни месец дана. Катарина: Они већ толко дуго нису купили ни цепке, а непрестано кувају. Анка: Дабоме, моја дрва горе. Али нека, ухватићу ја њих једно вече! Катарина: Не волим ја те жене што шију градско. Научиле су оне да краду државно платно и чојицу, па после мисле, датакомогу све, штоимпаднешака.