Недеља

— То је лијепо, то је баш лијепо. Камо среће, да могу упутити бар кога од њих седморице. — Боже, само здравља, за све ћемо се збринути полагано... Ништа, дакле, не желим, свега имам, само, као што рекох, жељан сам свога рођенога, а како немам никога, срце ме потегло к вами из осјећаја велике захвалности, јер ми је све у души, да су она два гроша са оно неколико ријечи, што ми тада казасте, отворили ми памет и очи, те ме упутили на прави и честити пут.

гинуо у рату, те остадох баш без игдје икога свога.... — А, гдје ти погину отац?... — На Дрини, првога рата.... — Таааако? Да, а ја сам тада био доље на Делиграду... Приповједи ми, синовче, вјере ти.... — И то ћу вам приповједити, колико памтим, јер сам био мали, те знам по казивању, а врло мало по својему сјећању. Али је мени већ вријеме да се крећем, јер првијем возом морам се кренути, а нас двојица ћемо имати још мало по-

Стара камена ћуприја преко Вардара у Скопшу.

— Ја се, синови, сјећам као кроза сан да је нешто било, а већ ти, дабоме, да тувиш све.... — Све ми је .остало у памети, као да је јуче било. Касније, кад бијах на занату, колико вас пута сретнем, али одмах се склоним, да ме неби спазили... — Е, то нијеси требао чинити. — Требао сам, а и морао сам. Кад би вас видио, осјетио би и страх и срам, а највећма ме страх, да ко однекуд не сазна, што сам учинио. — Ама сад се опоменух, да си ти мени казао, како немаш никога, шта ли бјеше нешто?... — Јест, добро сте запамтили. Рекао сам вам, да ми је мати умрла, а отац по-

сла, који ме може и забавити. Ту ми молбу, ваљда, нећете одбити, је ли мили стриче ? — А што да је одбијем, само ако сам ти кадар учинити. — Хвала вам.... Дјеца ће остати а нас ћемо двојица мало похитати до првијех кола, па колима у град.... — А што би нам кола, кад си ти млад а ја пјешац кано и прије тријест година. — Да, да, али нам ваља постићи посла и да ја стигнем на жељезницу, јер није много остало.... — Странац се ижљуби с дјецом, као с рођеном браћом, остави свакоме у шаку по сребрну пару, па се кренуше. Сунце се спушташе и још малф, па да га Цер