Недеља

Број 9.

Страна 5.

читање, зар је ова лукава лија писала, а ја да не знам ништа о томе! За тим настави читање: „...о овој ствари, али не добих од вас одговора. Ко ће да помогне Просперу ако га оставе и најбољи пријатељи његови? Ако ми на ово писмо не одговорите, сматраћу да сам разрешена од дужности да кријем онај ваш разговор с господинор Кламераном. Али је л те да могу рачунати на вас? Прекосутра по подне од четири сата чекаћу вас у гостионици код Арханђела. Нина Жипсијева." Пошто је прочитао писмо, Фанферло узе перо и мастило па га преписа, — Шта велиш на то? запита га жена. Фанферло беше таман вратио писмо у коверт, кад се нагло отворише врата и кслнер викну два пута: пст! пст! Фанферло скочи и као права веверица сакри се у побочној собици. Једва је имао толико времена да затвори врата за собом, а Жипсијева је.ушла У трпезарију. Сирота девојка гр дно се изменила, Постала је бледа, лице јој се чисто збрчкало, са усана њених нестало је руменила, а очи њене од силонга плача попрвенеше и сијаху некаквом чудном светлошћу. Госпођа Александра, кад је беше спазила, викнула је и нехотице. — Како! драго дете, зар ви полазите некуд ? — Морам да идем, па сам вас хтела замолити да кажете свакоме да ћу се одмах вратити, па нека ме мало причека. — Али куд сте наумили у ово доба, па још тако слаби, као што изгледате ? Жипсијева је за часак двоумила.

— Ах, рече најпосле, вама, који сте тако добри према мени, могу се поверити. Прочитајте ово писмо, баш ми га сад донесе носач. - Шта! викну госпођа Александра зачуђено; носач... зар носач био овде у кући... — Па зашто је то тако необично? — Ах, ништа, ништа... одговори негдашња „телалка". За тим узе читати писмо тако гласно, да се у побочној соби могло чути : „Ваш пријатељ Проспер, који не може да дође до вас, нити ви можете код њега, хтео би неизоставно говорити с вама ... Данас у понедељак у вече, тачно у девет часова, будите у канцеларији фијакерског друштва, а то је преко пута куле светога Јакова.Онај, који вам ово пише, приближиће вам се и казати вам шта има га вам каже. За то одређујем јаван састанак, да се не би узнемирили." — Па зар ћете ви отићи на овај састанак? викну госпођа Александра. — Раз^ме се. — Е то је страшна лакомисленост од вас, зар се не бојите да ће вас ухватити у замку. — Шта ме се то тиче, одговори Жипсијева, довољно сам несрећна, пасенемам чега бојати више. За тим се окрете и оде. Жипсијева још не беше добро ни изашла, а Фанферло јурну из свога склоништа. Вечито уљудни и учтиви агент полициски сад је чисто поманитао, псовао је као лађар. — Сто милиона громова! викаше он, па каква је ово кућа овај Арханђел, кад се у њу улази и излази из ње као из какве пусте куће?

Снимак г. Милорада М. Павловића, трг. Трг и црква у Великом Ј^радишту.