Недеља

Страна 18

Број 16.

У место да му одговори Магда се окрете слушаоцима и стаде да се јада: — О људи, људи, видите ли моју срамоту и моју несрећу. Вратио се кући и ја му се обрадовах, а он беше пијан. Заборавио је и на Бога и на пољски језик. Леже да спава, истрезни се и сад пије изнова и плаћа мојим знојем. Одакле ти је тај новац? Зар га нисам ја крваво зарадила ? О људи, људи, он ни је више католик него Шваба, који немачки брбља и на туђу штету живи. То је изрод... И жени грунуше сузе из очију, а за тим диже глас за октаву више и жаљаше се горко: — Беше глуп, али добар. А шта начинише ово од њега ? Чезнула сам за њим и дан и ноћ и шта сам ето доживела. Никакве утехе, никаква милосрђа. Велики Боже! где ће сасвим да пропадне ! Понеке речи је изговарала болно, готово певајући, а Бартек се осече на њу: — Ћути, јер ћу сад да распалим. — Удри ме, одсеци ми главу, уби ме, закољи ме! викну жена очајно и заврте главом као кад би јој ко главу одсецао. — ЈЂуди, видите ли ово? Сељаци почеше да се разилазе ; крчма оста празна, само Бартек и жена му остадоше у њој. — Што си ударила у све пискове као гуска, гунђаше Бартек. Хајде кући! — Осеци ми главу! — Остављам ти главу! одговори Бартек и тури руку у неп. — Наставиће се —

КРДЈ ОДРА

Све сами венци од мирте и руже На твоме одру, а ти лежиш бледа. Над твојом главом анђелчићи круже, Док кука, јеца мајка твоја седа. Мирише тамјан, измирна се диже Лагано, смерно, заносна и света, И мајка тужна нагиње се ближе, Јер тобом њена одбегла су лета... И нежно пада на прса ти студна Крај твога срца радо би да свисне; Јер њена душа, тако те је жудна —

О, кад би могла да те тако стисне — Да те пробуди, о, девојко ледна! Мирише тамјан, измирна и венци У мирној, светој собној полу-тами Мисао и душу све сам предао сенци Што тихо гасне. Ми смо с тобом сами — Ти мирно спаваш, о, девојко чедна. Жив. Ј. Ђорић.

РЕФОРМА ОСНОВНЕ НАСТАВЕ У РУСИЈИ

Комисија за народну просвету свршила је рад на реформи народних школа. Та реформа биће један од најважнијих радова овојесењега сазива думе. Основне школе у Русији стоје веома рђаво, нарочито по селима, а то са тога, што те школе издржавају сами грађани. За доказ доста брзог напретка основних школа нека послуже ови бројеви: У год. 1885. бројала је сама Русија 33.855 а Пољска је имала 3684 основне школе са 2,076.000 ђака. У години 1900. било је 90.000 школа са 4,204.000 ђака и 155.000 учитељских снага; а поред тога још и 30.000 школа мухамеданских, јеврејских и т. д. Но поред тога стално остаје велика већина деце без школског образовања. Русија данас има 62% неписмених. У томе погледу горе су од ње у Европи само: Румунија, Шпанија и Португалаја, које имају 70—75°/о неписмених. Израђена реферма руских основних школа почива на свеопштом обавезном посећивању школе, што ће трајати 4 године, а деца ће полазити у школу од 8—11. године. Учење у тим школама биће бесплатно (до сад се плаћало). Пошто руској народности придада 3 А свега становништва, руски језик ће бити обавезан. Вера ће се предавати на матерњем језику, који ће се употребљивати и за прве две године као спомоћни, док ђаци не овладају руским језиком. Поред тога још ће се учити матерњи језик као обавезан у оних народа, који имају књижевни језик и своју литературу, а то су сви напреднији народи под руском влашћу: Немци, Чеси, Румуни, Татари, Јермени и Грузи. Кад се дума ове јесени састане она ће усвојити горњи законски предлог, како би већ идуће 1900. године ступио на снагу као зекон. Ј. Ј—ћ.