Недеља

Страна 22.

Број 10.

пеле се распале, а један му је палац вирио кроз подеротину. — Карло! — повиче сад стара. Човек у дроњцима обазре се преплашен. — Јесте ли ви збиља ? Не познајете ме зар више? Ја сам удова Приклер код које сте ви некад становали. — Не гледајте ме с таквим чуђењем ! Зар ме се више не опомињете? Ноге јадникове у мал га неиздадоше, морао се придржавати да не падне. — Јесте ли болесни, јадни Карло ? — Пођите самном. Како је могло само дотле доћи? — Често пута и размишљах читајући ваше говоре, заиста сте се хватали у коштац са моћним и сизним државницима ? Човек не могаше ни речи проговорити. Он пристаде да га старица води и после пола сахата био је у истој малој собици, у којој је и почео своју каријеру Дани наде и среће беху давно нестали. Између некада и сада стојала је празнина, Он је лежао опет на истом месту, можда и у истом кревету где је још пре толико година лежао. Стара га је жена неговала и надгледала, скувала му лекове, — но сутра дан позли болеснику, и трећег дана кад се стара пробудила,. затекла га мртвог у кревету. Стара убриса једну сузу, једину која је за овим јадником проливена, — затим отвори стари орман, и изручи из старе чарапе сву готовину своју, па подели у два дела рекавши: за такву стару жену као што сам ја довољно је и четредест и девет форината за сахрану. Свеће се неће носити, биће скромнији погреб. Но и овако је добро. Са четрдесет и девет форината сахранише њеног некадашњег кирајџију. И тако је старица могла да види и да се увери о томе, какав ће њен погреб да буде.

КАЖИ.... Ја ти видим сузно око, Гди се скрио бол дубоко, Тужно лице, Борно чело Невесело, Јагодице Изгубиле румен руже. Зашто, момо, они туже? Да ли срце твога срца У невољи каквој грца, Па ти жао Њега млада Много сада? Ко би знао?

Кажи, мени, душо мека; Можда болу има лека! Ја сам доста у свом добу Доживео. Знам јад, злобу. Ти, у цвету Младих дана, Самохрана Судбу клету И ударе нећеш знати Њене вазда издржати. Саво М. Радовановић.

ЖЕНСКА МОДА

Кокошија пера. — Док се кокошија пера препарирају, да би могла постати украс на жекским шеширима, утроши се и доста времена и доста новца. За то и ако је кокошије перо обична ствар, шешир њима украшен није ни мало јевтин. Наша данашња модна слика показује како изгледају садашњи помодни шешири са кокошијим перима. Кратка сукња. — Из Париза јављају, да овогодишња јесења ношња носи са собом многе сензације и новине. Хаљине алватне и са шлепом сасвим ће изаћи из моде. По новој моди сукња свуд унаоколо не сме бити дужа него да допире само до чланака, како би се цела нога могла видети. Услед кратких сукања биће велика тражња лепих ципела и вештачко израђених чарапа.

„СА КОРЗОА"

Сва је брига да се свиде свету овом. Она, млада, гледа занесено, вене Да и она буде као ове жене. И замишља себе у животу новом. Тако многе ноћи... И једном у мраку, На крају корзоа, у неком буџаку, Господин јој неки врло фини приђе. После разговора руку своју даде, Неискусна као ништа да не знаде : Несвесно и слепо у мрак вечни сиђе...

Сиротица. Занесена гледа... Сјај и раскош сија... Шетају се даме елегантне, холе, ПТто не знају друге несреће и боле До немања сјајне тоалете; чија