Недеља

Број 11

Страна 11.

Њена коврџаста коса додиривала је моје чело. Наше се главе судараху при јачем потресу кола, а образи нам се сваки час дотицаху. С времена на време пукао би бич у рукама рабаџије, који је ишао поред кола, те би волови кренули живље. Бич је откидао по који жут лист са дрвећа дуж пута, те би нам пао на главу или на образ, а ми, прекидајући песму, отимасмо се ко ће га ухватити. Свршиће се — о УБИСТВО У УЛИЦИ ШАПТДЛ С ФРАНЦУСКОГ Лица: Г. Кариаки Г-ђа Каираки Гост Полициски комесар Мали Кариаки Собарица Детектив. Прва појава Сцена показује лепо постављен сто. Г-ђа Кариаки, малишан, гост и собарица. Собарица не ради ништа. Сви су забринути. Г-ђа Карнаки с часа на час погледа у сат и у врата. Г оспођа Карааки; Доиста, господине, веома ми је непријатно, што Жил... изненађује ме то његово необјашњиво одоцњење... ГосШ: (раздражљиво) Па добро, мени се не хита. (Покрети су све живљи. Мали Кариаки се дере, да би дао одушке својим осећајима. У тај мах неко звони. Сви се окрећу према вратима). Сви у глас: То је он ! (Собарица излази и одмах се враћа). Собарица: Госпођо, донели су сладолед. Г -ђа кариаки: Доиста ми је непријатно. Почиње Жилово понашање да ме узнемирује. Г ост: Ама не заслужује ни помена то задоцњење. (Нервирано пева). Мали Кариаки : Мамице, гладан сам. (Поново звоне. Понавља се ранији призор).

Г-ђа Кариаки: (собарици, која улази). Је ли господин? Собарица: Није, него торта. (Опште незадовољство и очајање). Г-ђа Кариаки ; У толико боље. Седнимо за ручак. Гост: Право да вам кажем, госпођо, ја не смем. * Г-ђа Кариаки; То би ми било ново, кад би ми позив одбили. (Гост се одобровољи и са самопрегоревањем седа за сто и једе) Г-ђа Кариаки: Је ли по вољи мало ајвара? Гост; Хвала лепо. (Узима ајвара). Друга појава Исти, Кариаки. (Таман почели да једу, а врата се отварају. Господин Карнаки без краватне, шешир му наопако окренут. а панталоне му поцепане. Бледо му лице искривљено; сав збуњен). Господин Кариаки (упадајући у трпезарију): Ах, децо, то је страшно, одвратно! (Пада у фотељу). Г-ђа Кариаки (ђипи са столице): Жилу, друже, шта ти је ? Шта се то десило са тобом ? Г. Кариаки (промуклим гласом, повлачећи се у страну): Остави ме! Не приступај ми ближе! Не дотичи се својим чистим рукама мога умрљаног тела. Гост: Гледај, стари Каракии. Смири се, објасни нам... Кариаки (удара песницом о стб): Ја,.. ја... ја сам га... заклао, (Грло му се стеже и глас му слаби). Страшно, децо, децо моја ! (Гуши се). Баш сад сам извршио једно злочинство. Г-ђа Кариаки; Јеси лн полулео? Г. Кариаки (нешто мирније): Кажем вам, да сам извршио злочин тамо у улици Шаптал. Не бунцам и не сневам. Погледајте ме сасвим. сам присебан и озбиљан. Пред вама је грешан човек. (Смеје се и страшном мирноћом наставља). Ах, Боже, ужасавам се... Гост (узнемирено): Ти ме доиста ужасаваш. Казуј шта се, како се догодило ? Г. Кариаки . Ето, ишао сам улицом... Устани Гастоне. (Гост устаје).,. Ишао сам улицом Шаптал, кад у један мах прође некакав господин покрај мене... Прођи