Недеља

Страна 12.

Број 13.

Сад је сасвим изненада дошла у Берлин, „Хтела сам, вечерас, на Бадње вече да вида види своју децу. Она не могаше дуго одо- дим децу", прошапута она и обори очи. Ја лети своме срцу... идем опет", додаде она даље, „ја идем одмах. Сада је седела између обоје, и срце јој се Али најпре хоћу да проговорим са — са —■ топило од милине. Осећаше први пут сада, вама коју реч". шта је жртвовала, кад је отишла. Он је одведе учтиво у салон. Сасвим друга је заузела њено место — са- „Дајте ми, Сузи, моју кћер". свим боља. „Немогуће!" допре до ње. „Зацело боља!" рече она за себе и са за- „Она је моје дете!" вишћу посматраше плаву лепотицу. „Ви о томе доцкан мислите". г „Признајем доцкан, и сувише доцкан. Бескрајно много сам занемарила срећу, што је нисам раније узела". „Ви немате на то никаква права", одговори он хладно. „Ипак — материно право,,, рече она бојажл>иво. „Питајте Сузи, да ли хоће да иде са вами?" „Хоћу ли рећи детету, да сам његова мати?" „Хоћете да разорите спокојство деце, деце, о којој се никад нисте бринули, до сада, изненада ; после 12 година пробудила се жеља у вами да их видите ? Хајте, ја ћу сам питати Сузи, да ли хоће да нас напусти". Брзо се врати у дечију собу. „Сузи, тетка би хтела, да те поведе са собом. Хоћеш ли да идеш с њом?" Сузи приђе своме оцу и погледа га. Она се смешаше неверујући и приљуби се у за њ. Он се нежно саже, погледа је у лице и упита: „Хоћеш ца идеш од тате?" „Не — никада!" оте се топло, у нежној љубави, са дечијих усана. Тешко дишући стајаше ту мати. Тада се окрете да иде. „Ви ипак нећете ићи! Останите данас, сутра — дотле, док вам се допада код нас — будите наш гост. Није ли тако, драги Курте, — и Сељанка из Рушња, села у близини Београда, носећи живину, јаја и ти замолити да твоја сир на продају на београдски трг. Ј 7 у у тетка остане?" Сад изби шест часова у јасним ударима „Незнам, да ли јој то допуштају њене наниског часовника на симсу од пећи. Он дола- мере на путу", рече озбиљно г. Арнт. жаше у ово доба. „Свакако не !" одговори брзо Лона Сарден. Плава жена лако се подиже. Беше одјед- Морала је прикупити сву своју гордост, да ном ишчезла. не би он приметио, како је тешко патила. Ускоро се отворише врата, и он уђе, ве- Она откопча скупоцену бразлетну и скинув село узбуђен. Али тада стукну један корак на- са своје руке пружи је Сузи. зад, застаде блед, укочен као какав кип „Мали Божићни поклон, за успомену, од пред њом. тетка ЈТоне, драга Сузи!" „Ти си то ?" отрже се са његових усана, и А тада пружи, мали златни сатић, са сјајтада се уједе за усне и окрену се у страну. ним дијамантима, дечку: „А ово за тебе!"