Недеља

Број 12.

Страна 13.

штаповима и песницама. Наста општи метеж, у коме је тешко било издвојити Бартека од нападача. Њина тела пачинише неку гужву, која се конвулзивно креташе. Али се Бартак изви ипак из те гужве и као пома-

ман јурну огради. Немци потекоше за њим, али се у тај мах чу где пуца ограда и за тили часак створи се проштац у гвозденим ручеринама Бартековим. Сав запенушио и као бесан само разману око себе и сви се разбегоше. Бартек се нададе за њима. Срећом не стиже

Ј43ВОР КОД ЗДОТСКЕ ПЕЋИНЕ у ерезу бољевачком (окр. тимочки). љен сат хода од Злота.

Снимак г. Видана Митровића Извор је уда-

') Колонисте су Немци у Иознању.

ћама својим. — Шта се то догодило ? питаху они, што дотрчаше. — Мало сам Немце пропустио кроз руке, одговори Бартек. И он паде у несвест.

никога. У томе се освести и пође кући. Ах, да је Французе имао пред собом! Историја би то повлачење овековечила. Ствар је овако текла даље: Двадесет нападача се искупило понова и напали су Бартека. Он се полако повлачио, као дивљи вепар кад га окупе пси са свих страна. Са времена на време застао би и осврнуо би се. Тад су и његови гониоци стали. Онај проштац уливао ми је пошту према Бартеку. Али они се стадоше бацати каменицама и једна каменица разби Бартеку чело. Крв шикну и поцури преко очију. Бартек осети да малаксава. Поведе се, испусти проштац и паде на земљу. — Ура! дераху се колонисте. Али пре него би дошли до Бартека, он се усправи још једном. То их задржа, јер тај рањени вук могао је бити још веома опасан. У осталом он не беше већ далеко од првих колиба, а појавише се и неки од сеоских слугу, који јураху томе попришту туче. Колонисте утекоше ку-

ми, драгано моја, ја сам то учинио само за то, што сам те силно волео и што те и данас волим, волим онако како се у опште може волети. Давно је то било. Ал'се и данас сећам и данас се предамном указује нека слика, али бледа, нејасна. И ја се напрежем свом снагом, да себи преставим бар Њу, али узалуд. Што год се више напрежем, мени излазе све неке тамније и нејасније, управо неодређене слике, без њеног црног ока са раширеном зеницом. која гледа да ме прими у свој оквир и баци на своје груди, без њених румених усана и бујних груди... Еј! дивна прошлости, ала си слатка! О дивни мајскидане! О слатка и величанствена природо ! —■ све скупа — ала будите у мени слатке, давно минуле успомене!...

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ

'нОВЕЛЛ

Хенрика Сенкијевића

(Наставак) Из оближњих кућа похиташе колонисте 1 ) у помоћ своме суседу. Неки од њих нападоше Бартека и почеше га бити