Недеља

Број 16.

^трана 1/ •

ИспРДВКД У прошлом броју несмотреношћу писца рукописа „Нова Управа" у рубриди Позоришна Уметност, неко је од његових познаника без његова питања додао ону реченицу: »младога аматера..." и т. д., до »Млади Људи....", на страни 15., при дну. Иза божјих леђа У идућем броју доносимо приказ ноког Нушићевог комада „Иза божјих леђа".

РАЗЛИЧНОСТИ Шта бива од употребљених чијода? Тај проблем занимао је неколико дана американске листове. Као најкомпетентнији, да одговоре на питање, јавили су се трговци и даме, али тек им је делимично пошло за руком, да ту загонетку одгонену. Истраживањем њиховим

]1ири који- тврди за себе да је доспео до Севернога пола х дошло се до овах података: у северо-америчким државама сваки становник (а ту су урачуната и одојчад) потроши просечно 108 чијода годишње. Не да се ни замислити да ту огромну количину чијода, која износи за целу Северну Америку 137 милиона великих туцета (по 144 комада) потроше само одрасле женскиње. Разуме се да и није тако, јер сама државна администрација, на сајужавање акта, утроши годижње 167 милијона чијода. Иза државе долазе банке, кројачке радионице, фабрике вратних марама, фабрике рубља, крзна и т. д. Интересантно је знати и то, да би вагон чијода био довољан да се два пута начичка њима колосек пруге од Чикага до Њу-Јорка. Међутим са тим још није речено куда се девају употребљене чијоде? То ће остати још 1 У шестој свесци нашега листа, погрешком слагача и коректора због мале сличности у именима, донесена је слика Пиријева као Придомова. За то сад то исправљамо и доносимо слику и једнога и другога.

ла дуго тајна, јер се само толико зна да се оне више не појављују као артикал. Али има ипак нешто, што се дознало. Једна од велике фабрике лиферовала је силне чијоде, за Црнце у Конгу. Природна је радозналост те фабрике, што је хтела да дозна на, шта ће афричним Црнцима толике чијоде и трагањем је дознала да их они употребљавају као — муницију у место сачме. Најетарији лекар на евету. — Један од американских лекара написао је веома занимљив чланак о старим египатским лекарима и њиховоме раду. Један од најстаријих лекара, чијега се живота и рада сећа и историја, био је Јени Хетеп, који је живео од прилике пре

Сили Дридом велики француски песник

6000 година за владе краља Чефа, члана треће династије. Хетеп је уживао велико поверење и високо уважење код својих савременика. После краља он је био најугледнија особа у краљевству, а након смрти његове сматран је за светитеља. Прву медецинску књигу писао је на 300 година после тога краљ Атхотис. Из много познијега је доба „Еберсов папир", који је садржавао упуства за ранарство и анатомију и који је давао доказа о томе, како су лекарска знања стојала високо у староме Египту. Краљ гоетионичара. — То звучно име добио је Јосиф Лионс, лондонски гостионичар, који има у својој гостионици на десет хиљада радника : кувара, посластичара, обичних слугу и слушкиња. Лионс има у орманима својим више хиљада шољи, тридесет хиљада тањира, педесет хиљада чаша, безброј чаршава и сервијети. У осам фуруна се пеку хлебови, потребни за његов локал Посластичарница његова троши дневно 30 тони бутера. Прошле године, приликом оберденске гозбе, давао је ручак Лионс. Утрошио је тад 90 корњача, 800 риба, 1200 петлова, 2000 котлета, 220 овнујских бутова, 2500 јаребица, 500 шкопљених петлова и 6500 кила грожђа. Послуживало је 750 келнера. За то га Лондонци и зову краљем гостионичара.