Недеља

Број 17.

Страна 15

Али то нити је могуће, нити су за такав позив дорасле наше силе. Он, који је од ране младости научно делатан и који је почео објављивати научне радове, који су и ван научних кругова наилазили на срдачан пријем, радио је и испитивао годинама у најчувенијим лабораторјама, под управом професора Филипа Целера и Јосифа Беља; у хемијској огледној станици где је пок. Лозер био директор, а где су Франц Сокслет и Мајсл били адјункти ; обишао је али и радио на свима угледнијим хемиско-физиолошким и бактериолошким лабораторијама Европе: у Паризу, Берлину, Штрасбургу, Минхену, Халу, Бреслави, Женеви, Цириху и т. д. Његове публикације из области хемије земље, нарочито спис „Педолошке студије (Праг 1890)", у многим уџбеницима обележене су као класични радови, као на пр. у чувеном делу о агрикултурној хемији од Адолфа Мајра. Од великог су значаја и његове публикације на области биологије земне, из које је држао и на страни неколико врло значајних предавања (1898 на конгресу у Нанту, 1900 у оделењу немачког пољопривредног друштва, на међународном пољопривредном конгресу у Паризу, на конгресу пољских природњака и лекара у Кракови, 1901 на скупу природњака и лекара у Хамбургу, 1906 на међународном конгресу за примењену хемију у Риму и 1907 на конгресу француског друштва за унапређење наука у Рејмсу) и то увек нову тему и нова испитивања о калемљењу земље микробоља, о значају нитратног врења у биолошким пределима земље, о асимилацији азота бактеријама и т. д. Међу радовима из области биологије земље заслужују нарочито да се истакну Стокласини огледи с каламљењем земље који су стекли опште признање. Ма да се у своје време од неких спорени ови значајни огледи, Стокласа их је неуморним новим огледима поткрепио и доказао, да се утицај бактерија у земљи не простире само на асимилацију елементарнога азота, него да се енергичном проценом дисања при постојању довољних количина угљохидрата образују органске киселине, и угљени диоксид, који доприносе растварању тешко растворених хранљивих материја у земљи. Из његових радова на области биљне и животињске физиологије, врло велику пажњу научног света привукли су на себе нарочито радови: „О физиолошкој функцији фосфора у организму биљке" и „Утицај калијевих соли на квалитативно побољшање рада наших културних усева." Стокласа је доказао да фосфер учествује у градњи хосрофила (биљног зеленила) ида се хосрофил можесматрати каохлорни лецитин. Најважније откриће које је Стокласа заједно са својим асистентима и ученицима учинио из области дисања, што рекао познати и чувени испитивач Крафт у „Оез^еггекћЈсћеп Рипс1зсћаи" 1905 године, побудио је у целом научном свету велико дивљење. И „МосЈегпе аг1г Шсће ВЉНоШек", припознаје му, да је са њего-

вим огледима добило снажан полет питање о хемиским појавама при дисању. Стокласа је још човек у најлепшим годинама. Родио се 1860 у Лајтомишлу. Пошто је абсолвирао реалку, даље пољопривредну академију у Либверду и велику школу за културу земље у Бечу, где је и дипломски испит положио, он је на философском факултету лајпцишког универзитета положио докторат и прву каријеру отпочео као асистент на пољопривредној хемиској угледној станици у Бечу. Сматрали смо за дужност, да са ово неколико редака о животу и значају рада за науку доктора Јулија Стокласе, прикажемо и ширим круговима човека, који је дошао нама у име науке и у име велике словенске љубави.

Утакмица аероплана

У Берлину већ седам дана трају утакмице аероплана и машина за летење. Трећега дана било је необично лепо време. Свет је врвео са свих страна. На све стране чуло се само зујање и хујање мотора. То је отуд, што су чињене пробе са појединим инструкцијама пре, него би полетели са њима. Прво су се дигли у вис Латам и барон де Катерс. Латам је лепо летео, али белгиски барон није успео, него се одмах морао спустити. После неколико минута опет је стерзовао, али се на заврњима мотора нешто пореметило и отпало. Урнебесна је вика настала кад су одједном три аероплана закрстарила по ваздуху. Високо су се уздигли Латам, Блерио и барон деКатерс. Блерио је остао најдуже у ваздуху. Први лук је испао успешно и већ хоће да отпочне и други, а у тај мах се диже у ваздух и Ружие. Латам је успео да Ферманов рекорд у брзини победи, јер је одређених 20 километара прешао за 18 минута и 21 секунд. Блерио се не узима у обзир у погледу брзине, јер је неправилно летећи ипак прешао пут од 20 километара за 21 минут и 1 секунду. Дисквалификовано му је летење, јер није ишао прописаном ванредном стазом. Едуард, који је данас први пут хтео да огледа своју машину за летење, зло је прошао. Никако није могао да се испне у висину. И таман да се публика разиђе, а његов апарат се диже до 50 метара у вис и онда поче полако да пада, а са 40 метара висине просто груну на земљу. Машина се сва у парампарче разбила, а Едуард је срећно прошао јер је само — нос разбио. Силан свет је нагрнуо тамо и радосно је клицао, што ваздухопловац није погинуо. Трећи дан је завршен резултатом: Латам на Антоанет машини за летење (то је онај што је пострадао при летењу преко Ла-Манша) добио је награду за брзину. Блерио (апарат Блерио) добио је награду такође за брзину и ако је неправилно летео.