Недеља

Страна 1.

Број 21.

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 И до овога часа још се није покајала што је остала. роман Емипа Габорјоа. Успомена на Гастона причињавала јој је најцрње муке. Да ли је успео да се Наставак — укрца на морски брод ? Где ће и од кога — Не, госпођо, рече најпосле; то вам ће то дознати? Већ два дана како је по не могу ускратити, да не одете одавде. дозволи лекаревој оставила кревет, али Једино што ћу морати од вас тражити још се није смела одважити да оде до рачуна о детету, које се буде родило. Ви чича Манула. ћете ми, дакле, морате доказати да је Срећом стари мрнар био је толико дете живо, или да није ништа урађено разуман, као и сваки други паметан човек, противу живота његовог. Кад је дознао да је Валентина опасно После тих претећих речи удалио се. оболела, он је иепрестано лупао главу. И сам је увиђао да је време да оде, јер којим би јој путем доставио радостан глас грофица је већ пала у необуздану јарост. о спасењу бегунчеву. Измишљао је разне — Безобразник, викну она; безобраз- изговоре, под којима би се као могао ник! Још се усуђује и да ми прети. И увући у замак ла-вербериски, док најто мени! Ох што пемам власти. после није смислио известан план и док Осећала је да је у његовима рукама, се није састао с Валентином. Нису били па се морала одрећи својих првашњих на само, али ипак је умео да јој саопшти смерова, које је лекар врло вешто прозрео. да није потребно да се брине за живот Сад се више није могла надати рас- Гастонов. кошном животу, зету с милионима, ка- То сазнање јаче је припомогло оздравруцама, великим свечаностима, скупоце- љењу Валентинином од сваке лекарије леним хаљинама и сјајним игранкама. кареве, који је још једнако долазио и који Умреће као што је-и до сад живела је изјавио да је њено сгање сада већ са — у сиротињи. свим безопасно те да она може путовати. А свему томе само је Валентина крива. Грофица је с крајним нестрпљењем То је стару грофицу просто отровало; ишчекивала на овај тренутак. Да је не би она је прем'а свом рођеном детету почела ништа омело у њеној намери ; још израосећати неку мржњу. није је продала готово половину својега Међу тим пред њеннм очима још јед- имања, рачунајући да ће с 25.000 динако је лебдела слика лекарева и она на Р а нзвесно време моћи лепо живети на није имала смелости да ма што предузме. ст Р а| г ш ' Чак у последње време наДгледала је и . ћ-ггаве две педеље у папред казивала сама своју кћер, која је пре тога била свакоме Д а ^ е отпутовати у Енглеску, потпуно остављена нези једне служавке. чим Ј°Ј оздрави. Позива је, вели,. у . „ . „ ■. е .'- Јг госте некакав њен богат сродник. Јадна Валентина! Такве Је болове мо- В алентина со грозила тога путовања. рала претрпети, да Ј0Ј се чинило да се у Сва се ш ^ јој је мајк / једнога њој гаси већ и извор живота. дана рекла Р 0 дсечно: Болови јој попустише. После великих Сутра ћемо путовати. потреса, било душевних, било телесних, на- Већ сутра \ , а она ј ош НИЈе угр абила стаје нека извесна неосетљивост. Вален- прилику да ј ави Лују Кламерану, да се тина је већ почела размишљати мирно о ње гов брат спасао. своме положају. Најпосле се решила те је Манолу пре— Свршено је, моја мајка зна већ све; лада писмо да га однесе Лују. немам: разлога више бојати се њеног гне- Али верни слуга само се узалуд трува, сад ми : само може опростити. ' дио. Замак кламерански био је пуст. Луј То је била она гајна, коју Валентина је поотпуштао све слуге а сам је отишао ни Гастону није хтела поверити, бојећи некуд, јамачно у Париз. се да он у томе случају неће хтети при- Сутра дан су отпутовали. Грофица је стати да пође сам. Валентина је хтела да повела са собом и своју собарицу, коју бега, а дужност јој је налагала да остане. је заклела да ће ћутати о свему, што буде