Недеља

Ж * БЕОГРАД, 1909. Ж Ж

НЕДЕЉН ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

Ж Ж ГОДИНА II. БРОЈ 22. Ж Ж

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 РОМАН Емнпа Ј"аборјоа. х — Наставак -— Већ видим, рече у себе Фовел готово застиђен, да се нас двоје просто погађамо. Па онда додаде на глас:

После ручка грофица Ла Верберијева готово силом посадила је Фовела у своја кола. Путем нису ни речи проговорили, али су се ипак узајамно разумели и погодили се. Кад је млади инжењер полазио, грофица му је пружила своју суву руку, коју је овај, мислећи на лепе очи Валентинине, усрдно прихватио и пољубио -

Фотографија Живковићд и Антонијевића ЈУГитинг Београђана пред ^Нар. ЈТ 03::> Р иштем и епомеником ^неза ]У1ихаила

— Ја држим, да би се ваш зет написмено морао обвезати. — А, то не бих дозволила никад, да, никад! Зар би то било пристојно ? Шта би рекао свет о мени? — Извините, госпођо, ту би ствар свршили тако, да се ваши приходи осигурају као каква обезбеђена рента. — Е тако бих већ пристала...

Грофица га је позвала сутра дан на ручак. Ван сваке је сумње, да грофица Ла Верберијева није већ годинама била тако весела као тога дана. А имала је и рашта се рздовати, јер се њен положај изменио, а пред њом стоји ружичаста будућност. И грофица није схватала, колико се она тиме уни-