Недеља

НЕДЕЉА ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 роман ЕМИЛА ГАБОРЈОА

(наставак) — Ви ћете урадити онод што ја хоћу; рече маркиз леденом мирноћом. Нећу да се рекне, да сам дозволио, да пропаднете због вашег нерасудног частољубља. Ми не можемо бити без Мадлениног мираза, а осим тога... ја и љубим Мадлену. Одсудни ударац је учињен. Маркиз је сматрао за најпаметније да се одмах удали. Предполазакрече са свим мирно: — Промислите о моме предлогу, госпођо. Решите се на ту жртву, јер, ја вас уверавам,тоћебитипо- следња, коју тражим од вас. Помислите на част вашега дома, а не на љубавваше синовице. Послетри дана дећи ћу понова, дачујемваш одговор. — То је сасвим сувишно, прекиде га госпођа Фове-

опет врло брзо прикупио и узео на се облик равнодушна човека. — Ја вас држим за много паметнију жену, а да бих могао веровати да ћете ви нашу тајну издати За тим се дубоко поклони, па изиђе из собе. Госпођа Фовелова одиста је била решена, да не попушта. — Да, рече она признаћу све моме Андреји. У томе чу кораке иза својих леђа. Брзо се осврте да види ко је. Пред њу стаде Мадлена бледа и исплаканих очију. — Драга стрина, ви морате урадити оно, што овај човек тражи, рече тихо! До салона,у коме се госпођа Фовелова разговарала с Кламераном, био је мали собичак, раздвојен само свиленом завесом од салона, у коме се случајно затекла Мадлена па је и противу своје воље чула

Снимак г. Љуб. А. Недељковића, пешад. капетана рЗЗГОВОр. Велнке степенице у краљевекоме двору У Београду

— Шта! викну госпођа Фовелова, зар ти знаш? лова. Чим се врати мој муж, одмах ћу — Све знам, стрина. му саопштити све. — И зар ти пристајеш, да се жрДа је Госпођа Фовелова била мање твујеш? узбуђена, но што је, морала би јамачно — Ја вас преклињем да ту жртву приприметити, како се маркиз страшно за- мите од мене, да би вас спасти могла. бринуо због њених речи. — Али ти мора бити, да мрзиш марНо она то није приметила, а он се киза Кламеранског ?