Недеља

Број 25. и 26.

бтрана 23.

кад појава Гастонова запрети да нам поруши планове. Па шта је онда било? Ти си се лепо опрао и стојиш пред г-ђом Фовеловом чист као сунце, а мене си оцрнио. То је био четврти чин наше комедије. — Па ти си то сам тражио драги стриче! — Тако је. Сад наступа пети чин и због тога је нужна промена! — Нова промена? — Теби изгледа да ће то тешко бити, јел' де? А у ствари је то веома лако. Слушај ме само пажљиво, јер од твоје окретности зависи твоја будућност, Раулмахну рукомнесрпељивои рече: — Слушам, слушам! А Луј настави: — У јутру ћеш отићи г-ђи Фовеловој и саопштићеш јој на шта смо се ми сложили односно Гастона. Она ти неће веровати, али то ништа не мари. Главно је да изгледа, да си ти у то уверен. — То ће већ бити. — А ја ћу кроз пет шест дана посетити г. Фовела и поднети му документа, да је депонована сума моја. Тада ћу му испричати историју о ванбрачном сину, односно брату и покушаћу да му депоновану суму и даље поверим на чување. Ама ти си ми врло неповерљив, сестрићу... Та сума, депонована код г. Фовела, биће ти гарантија за мој искрени рад. — О томе ћемо већ говорити. — Па одна, драги мој, отићићу г-ђи Фовеловој и рећи јој од прилике ово: „Кад сам још био сиромах, морао сам вас упућивати да издржавате вашег сина, а мога сестрића. Али је, на жалост, мој младић веома покварен... — Охо, баш ти хвала, стриче. — ... Он вам је товарио на врат бригу за бригом и место да вам живот заслади, он вам га је загорчио... Сад сам и ја богат, госпођо, и долазим да вам јавим, да ћу се ја од сад бринути за вашега сина и мога сестрића." — И то је твој цео план? — Стрпи се малчице, муку му!... Чућеш већ... После ове изјаве г-ђа Фо-

велова можда ће покушати да ми падне око врата. Али од тога ће је задржати помисао на Мадлену. Због тога ће ме она и упитати: мислим ли сад, кад сам већ тако богат, да се одрекнем Мадлене. А ја ћу јој на то врло пријатељски одговорити да не мислим. То ће у исти мах бити дивна прилика да јој изјавим, како Мадленино материјално стање има врло мало утицаја на моју просидбу. „Ви сте мислили, да ја жудим за новцем, али сте се преварили — рећи ћу јој ја. Мене је очарала лепота и љупкост Мадленина, и... ја је љубим! Да је пука сирота, да нема ни пребијене паре, ја бих је опет на коленима молио да буде моја. Она је још пре пристала да пође за ме... дозволите, дакле, да се изврши само једна једина тачка нашег савезничког програма, а на остале тачке нећу се ни обзирати... Рука Мадленина, то је цена мога ћутања. А да бих вам показао, да ми није стало до њеног мираза, ја вам дајем часну реч, да ћу на дан моје свадбе осигурати Раулу 25.000 дин. годишњег прихода..." Кламеран је ово све говорио с толико убедљивости и таквим тоном, да Раул није могао сакрити своје чуђење. — Изврсно! викну он. Ово последње створиће провалу између г-ђе Фовелове и њене нећаке. Изглед, да мени може осигурати имање, учиниће да моја мати постане наша савезница. — Надам се и то не без разлога, продужи Луј, да моји аргументи неће промашити жељени успех код г-ђе Фовеловице. У исто време ја ћу добити још један триумф. Доказаћу г-ђи Фовеловици и њеној нећаци, да их је Проспер Бертими срамно варао. Описаћу га као копкара и лакомисленог младића, испричаћу им његово опхођење са сумњивим женскињама... — Немој заборавити притом ни лепу Жипсу. Реци, дајеона ванредно лепа... То ће имати потпуно успеха. — Умирисе.Нећузаборавитиништа. Тада ћу изјавити, да госпођа Фовеловица мора, ако воли своју нећаку одвратити је од удаје за Проспера, који

Види оглас МОРИЦИ ТИЛЕРА и Комп. на првој страни додатка