Недеља

Страна 24.

Број 2.

Наполеон . — Доста, не треба ми више! Могу ли добити јаја? Монтолон. — Сире, пацови су подавили кокоши. Наполеон . — Онда шољу млека? Монтолон. — Нема, сире. Нарочито вечерас нема. Купљена крава већ недељу дана не долази. Наполеон . — Онда кафе? Монтолон (врло тихо). — Али... немамо ни кафе ни шећера. (За ово време Маршан је спремио фигуре шаха на столу за играње). НАПОЛЕОН (устаје невесело). — Хајдемо!

монтолон (води Наполеона на страну). Сире, лиферанти траже наплату. ХедзнЛов нам је кредит са свим укинуо. Ја сам вам пре петнаест дана казао; бојим се да вам поновим: треба примити на себе један део. Наполеон . — Примам, сутра ћете добити новац. (Бертрану) Кад отпратите госпође вратите се овде са осталом господом... (јаче) Хоћемо ли једну партију шаха? Бертран . — На услузи сам, сире. Седају, па играју. Остали седају десно. Тишина. Чује се да пада киша.

ЈАаполеон н Бертран игр Жестоко! Иде све по старом: притегнуће копча грло! Криво ми је само за ове госпође... Није баш тако бедна гозба, као што је грозно понижење... Монтолон (слугама). — Дижите са стола! ГурГО (води Наполеона на страну). — Сире, сад ће маршал писати рачун... по трећи пут!.. Хоће ли Ваше Величанство да ставим педесет динара месечно за коњушницу! Наполеон . — Добро, обратићу пажњу на то.

у шаха^на Светој Јелени г-ђа Монтолон (Гурго-у). — Да ли ће ваш таван опет да прокисне? Гурго . — Увек, сваке ноћи редовно, као да се облак провали над мојом собом; кад се пробудим сав сам у голој води!.. У осталом, моја је соба најгора; стрпали ме као у какву менажериску преграду! Г-ђа Бертран (Ла Казу). — Да ли кадгод престају пацови да трчкарају по вашој постељи? Ј1а Каз . — Свагда се само шетају.