Недеља

Број 3.

Страна 39.

(г -ђи Монтолон), Ви научењаче, старешино лектире, какву нам новост можете понудити? Г-ђа Монтолон. — Павао и Виргинија. Мелани од господина од Лахарта... Дворске забаве... Робинсон Крусе.... Делфин... Венчесла... Наполеон . — Хвала лепо... Кажу да покад-кад, да бих растерао сету, прегледам хаљине из моје прошлости: одело првог консула од лионске свиле, огртач са Маренга... Маренго, како је то далеко у роману мога живота! Сад суми и дани иноћи бескрајне. Паужасне ноћи без сна! Кад се нема човек чега сетити, опоменути се прошлости... Реците ми, Ла Каже, шта је било са оним, што сам вам јуче диктовао; јесте ли копирали и преписали на чисто? Листиће из војне у Италији? Прокламације? (Ла Каз их доноси у коженој кеси па их разастире. Наполеон их летимично прегледа, па показује прстом страну Ла Казу). Читајте ОВО НЗ ГЛаС. Ла Лаз . — „Војници, ви сте голи, „лишени свега. Ви сте добијали битке „без топова, ви сте прелазили реке „без мостова, кретали се и дању и „ноћу без обуће, биваковали без ра„кије, а врло често и без хлеба. Ре„публиканске фаланге, војници сло„боде, само су они били способни да „издрже оно, што сте ви претрпели..." Наполеон . — Па су се опет дрзнули да кажу, да ја не умем да пишем! (Јак ветар с поља лупи у прозор). Ах ! Сунце арколско! А овде киша, магла, вечито загушивање!... Проклето да је ! Да ме није Корзика сачувала! Какве ми је успомене оставила ! Ја још уживам у њеним крајевима, у њеним брдима; ја сам је газио, ја је познајем по мирису, који са ње избија!.. Бити лишен куће, у којој си се родио; врта, по коме си у детињству трчкарао; немати родитељски дом, све то значи немати отаџбину! (Часовник избија). Хајдемо сад, сви су већ полегали, пожуримо се. Ја вас ослобађам... Лаку ноћ, госпође. (Излази у своју собу). ПОЈАВА XII Исти — Маршан ГУРГО (ширећи руке). — Гле ! Г-ђа Монтолон. — Код мене је ствар

са свим проста: што ближе гледам владаоца, то већма волим републику. Монтолон (досадно). — Погледајте, драга моја (показује Бертрана па тихо). Ви ћете ћутати о овоме што је било ? БерТРАН (љубећи руку своје жене па је обгрли руком.) — Хајдемо, мила моја, у нашу собу, к нашој деци. (Монтолонима) Лаку ноћ! Монтолон (смејући се). Добру НОћ, ГОсподине велики маршале! (Г. и г-ђа Бертран излазе; па за њима г. и г-ђа Монтолон. Иза њих сусрећу се на вратима Ла Каз и Гурго; Улази Маршан врло расејанХ Ла каз (церемонијално); — Лаку ноћ. ђенерале! Гурго (опоро). — Лаку ноћ, господине. ПОЈАВА XIII Маршан. Наполеон (се враћа из своје собе). Наполеон . — Како, постеља још није спремљена? Какав је ту изговор ? Шта се чека? Маршан . — Чекам чаршаве, сире. Нису се још осушили ни од овог пљуска ни од цеђа... Наполеон . — Ех! Идите, потражите их ! (Маршан излази). А сада шта да радим? Коме да говорим? Чиме да се забављам? појава XIV Наполеон сам НаПОЛЕОН . — Шири уморно руке; рамена сагнуо; изгледа замишљен; шета врло тромо; додирне неколике предмете, па их опет оставља; зауставља се десно од камина, на коме је мала биста краља од Рима као детета). — Ах, ТИ ! Шта СИ ТИ постао? Шта ти радиш? Како си ти?... Ја ништа не знам. Јесу ли те научили да ме мрзиш? Ко ће ми то рећи? (Чују се кораца. Враћа се. Маршан улази). појава XV Наполеон. Маршан, доцније Беци Наполеон .— Једва једном дође. Јеси ли добио што треба? Маршан . — Још не, сире. Али ће одмах госпођа Беци да их донесе. Наполеон . — Беци? Ах! Реци ми бар сада, јеси ли урадио, што сам ти биозаповедио? Јесили што год дознао? маршан (устеже се). — готово НИШТа, сире... Она је удовица... НаПОЛЕОН (посматрајући га иронично). — Ја сумњам да она нема мужа! Ти ћеш дознати да ли је она одиста Енглескиња и да ли је као праља у Лонгвуду? Маршан . — Не, сире, не. У колико сам могао дознати, она је имала једног