Недеља

Страна 42.

Број 3.

лом мо]е хаљине говоре у место мене. Оне ће вам показати моју вечиту тугу. (И нехотично одушевљена). Ја СЗМ НЗЛИЧЈе ваше славе; јасам својом крвљу платила право да вас гледам како се патите... НдаолЕОн. — Ћутите ! Беци (продужује). — ...право да присуствујем вашем испаштању! НаПОЛЕОН (узнемирено). — ДоСТа ! Ви сте неваљалица једна, ви сте ужасна жена! Што ме потсећате на аветиње и појачавате горчину у мојој чаши?... По том дрзнули сте се да ми овим начином говорите. Беци (врло тихо). — А зашто ђенерале? Ја то нисам сама хтела, била сам као нема; вас је мучила моја самоћа. Ја морам да чувам своју тајну... (Жешће). Нећу се лако сажалити! НДПОЛЕОН (већ неколико минута шета дуж и преко позоркице са рукама иза леђа, долази испред врата своје собе, окрете се пред прагом, па врло бурно). — Шта знате ви? (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЗАДУ1ХХНИЦЕ Што се они гробљу журе, (Ко да једни друге јуре)? Та данас су задушнице. Зар не видиш тужно лице ? Чудна смеша тада беше: Неки плачу, неки теше, Једни једу, други пију Хладно вино и ракију.

Ено тамо испод дреиа Стоји нека стара жена ! Кука, плаче и нариче, Јер јој лежи ту јединче, Из очију сузе лије, Смрт јој оте најмилије Тамо мома тужна лица, Несуђена вереница. На крсту се убрус вије, Јадна мома сузе лије, Тужно кука и нариче: „Где си? где си, верениче?" Тамо сеја жали брата Драже и од свега злата. Прекрсти се, крст пољуби: „Устан', брате, сестра т' буди, Да т' од жеље видим клете П' онда с Богом, бели свете!" Залуд стоји, залуд чека, Тужном срцу нема лека. Горко плаче, све-ћу пали, На хладну се плочу свали. Како паде на кам јадна Беше као плоча хладна...

Тамо — амо попа хита И молитве тужне чита. Рујннм вином гроб прелива, Узме мало од кољива. Прими паре — опет хита Да на другом гробу чита. Кад се смркне иду кући За мртвима уздишући.

6. септ. 1890.

М. К. Борисављевић

Књижевност

„Бог да прости мртве сени ! — Уделите штогод мени." А сирота жена даје Да ублажи горке ваје, Покој душе кад с' напише, 'Вако они њу тешише; „Добар Јово беше човек, Ал' живет' се не мож' до век'." Тако исто друг додаје, (Пити вино не престаје): „Нек' су жива деца твоја. Е тако је Божја воља."

САВА ПОПОВИЋ:

Сањии

Изашао је и у српском преводу, чувени роман Арцибашевљев Сањин. О овој књизи, која је подигла читаву буру у европском литерарном свету, вреди и код нас што год проговорити. У главном су се критичари поделили у два табора: једни сматрају Сањина за болестан тип, па чак шта више неки и за обичног развратника, док други тврде да је Сањин

КРАГНОВА ЖЕНСКИХ ОД КОЖЕ И ПЕРЈА, У НАЈМОДЕРНИЈИМ КРОЈЕВИМА, ПРЕПОРУЧУЈЕ ПОМОДНО ГАЛАНТЕРИСКА ТРГОВИНА КОСТЕ ННКОДНЋД н ДРУГН