Недеља

Страна 48.

Број 3.

не именујући те: да из ништавила изгзучем његов утонули ефермени сјај, довољно је да верујем. Довољно је да љубим. Превео В. М. Радоњић

НаШе сдике

Ђенерал Јован ДрагашевиЋ. — Велику серлју слика знаменитих и заслужних Срба огпочињеио са Јовзном Драгачевићем, који је стекао ииена и заслуга за српску књигу и као војни писац, и као песник и као књижевник, пишући поглавито географске и етнографске расправе. Ииа ли Србина који не би знао за Драгашевићевог „Курсулу" и за његову „Јеку од гусала" ? За сад оволико о овоме заслуженоие Србину, а првом прилико.и донећемо његову опширну биографију. Витештво у Ваљеву. — Важност гимна стике по телесни развитак и мушкога и женскога подмлатка још се у нас не цени као што би требало. Због тога заслужује сваку хвалу трудба витешких друштава, да у свакоме месту у Србији буде бар по једна гимнастичка дружина. Такву дружину је образовао и „Душан Силни" у Ваљеву. Наша слика представља чланОЕе управеи чланице друштва „Душапа Силнога" у томе месту.

рисанога заборавио мале ножнице. Разуме се понова је опорио шав и по трећи пут зашио отвор на трбуху. То већ пациент није оставио без примедбе него је рекао Шапеје-у: — Шго сте се и по трећи пут трудили око шивењз. Могли сте лепо пришити дугмета, па да по вољи откопчавате и закопчавате кад вам устреба. Докле може да допре бушење земље? — На то питање дају одговора бушења, која су извршена у пруско-шлеским рудницима. Једна од рупа, која је сондои бушена доспела је у дубину земље за 2003 мегра. Али није се на томе остало. У Чукову је сврдло доспело на 2156 метара. Инжињери на томе нису задовољни него теже томе да буше и даље до 2250 метара. Да ли ће успети?

|^1)еас1 \уа*ег.

Разне белешке

Стрпљиви падијент. — Шапеје, чувени француски лекар, прича ову занимљивост из свога доба своје прве лекарске праксе, Требало је, да се на клиници некакав болесник оперише. Тај болесник беше необично стрпељив човек, а при том и пун хумора. Он је са необичном мирноћом издржао опеацију. Међутим Шапеје био је узбуђен, јер је"пацијентурасецан трбух. Та узбуђеност његова постала је још већа, када је шеф лекара наредио, да Шапеје шав, којим је трбух зашивен после операције, опори и расекотину понова пажљивије и боље зашије. Шапеје се покорио наређењу и тек кад је већ и (Може се добити у радњи) је по други пут бно готов са зашива- Наталије Месарош њем спазио је, како је у трбуху опе-

I _ ::

Ове енглеске речи значе: мртва вода. Норвешки бродари је називају детвашол. Дешава се, да брод за време пловљења одједном наиђе на неку невидљиву сметњу и готово да не може даље да плови. Парни бродови тек са тешком муком одмичу а једрилице просто стоје у месту. И у најстаријим списима има спомена о тој појави, али разуме се придаје јој се најфастатичнији значај. Неки су тврдили, да јетој појави узрок некакав горостасни полип, други су тврдили да јој је узрок нека риба, величине кита, а трећи су стојали на гледишту, да ту појаву изазива — змија! Тек у новије доба (1898) Нанзен, чувзни поларни путник, обратио је већу пажњу на ту појаву. Пало му јз у очи да с1еас1 \уа1ег наступа редовно онда, кад по вршину слане морске воде покрива слатка вода. Тај се појав јављао подједнако и у блл зини обала атлантскога као и у близини обала средоземнога мора, а нарочито на ушћу река и у норвешким фјордовима. Нанзен, да би сазнао како постаје с!еас1 \уа!ег, обратио се Бјеркешу, чији се учењак Валфрид Еркман бавио тим питањем, те је и експерименталним путем изазвао ту појаву. Тим експериментима је утврђено, да је отпор ређе воде, која плива по површини гушћи, много јачи, много силнији и неодољивији, него кад та вода не стоји на површини гушће воде. Таласи горње ређе воде 4Ш1С

Балвка з^атв^Иа

стварају Оћасе у доњој гушћој теов и спречавају брод у пловљењу. То и узрок. постанах с!еас1 ша*ег-а.

*Л>" ч>

Власник и одговорни уредник Стева р. видаковић, Ломина ул. 57 — ШтампариЈа Д. Димитријевић.