Недеља

Број 4.

Страна 63.

која треба да буде оштра сатира на цело друштво, није исто што и лакрдије. Ако се његов хумор свидео трећој галерији, која је бурно пљескала, не значи то, да су и они, који знају шта је то уметност, били задовољни. Г. Станојевић уме да игра такве улоге, али неће. Остали су имали довољно складности и о њима бисмо радо говорили, да није већ сам Судерман толико оцрнео њихове карактере, да су их они могли лако схватити. Похвално је, што су карактери добро погођени. Најзад то није било тешко. Још једном ћемо рећи; такве ствари и њима сличне могу васпитати публику. м. Б.

МАЛЕ ЗАМЕРКЕ (СВРШЕТАК) Збиља, мора се признати да су смрћу Нигринове и Цоце упражњена два места, која се неће скоро попунити. Због женског персонала не може се давати Шекспир, а још пре не модерна драма, која захтева исто толико интелигентног појимања, силне емоције, природнога осећања и лепога кретања. Но, поред свега тога, морамо се трудити, да са оним што имамо, располажемо разумно, корисно по велику идеју драмске уметности. Не сумњиво је, да имамо врло добру глумицу г-ђу М. Таборску, која има моћи да да доста рељефне креације, несумњиво је да имамо г-ђу Тодосићку, још увек свежу и снажну да нам да студије шире и паметније; не сумњиво је, да сгара драмска уметница г-ца Е. Поповићева још увек одржава свој стари глас трезвене престављачице, творца нежних матера, отмених госпођа класичног репертоара; несумњиво је да се г-ђа Милутиновићка може врло лепо и врло корисно употребити у класичном репертоару, и у репертоару Диминих јунакиња, али кад се с њим паметно ради; несумњиво је, да ми имамо једну младу, трезвену глумицу г-ђу Харитоновићку, која много даје; несумњиво је да г-ђа Паранос може имати леп репертоар гризетица; несумњиво је, да се сав тај женски персонал, поред млађег персонала, који нисам споменуо, може употребити и распоредити у модерном репертоару, и у репертоару Шекспирових трагедија. Ми много верујемо у вољу г. г. Грола, Предића, Скерлића, Јанковића и Мокрањца, за

стварни рад. Они су у много прилика потенцирали то наше веровање. Али интензивнији рад и брже решење биће боље и по њих и по све нас. Потребно је у женски персонал увести само још једну добру салонску уметницу. Потражимо је у суседству. Г-ђу Харитоновићку упутимо чисто Цоцином репертоару. И сувише далеко идемо. Али ће нам бити опроштено, кад се зна, да они који воле, врло често баш с тога греше. Пардон ! Не мислимо ипак да грешимо. Управа ће се можда наљутити, што у толикој мери штитимо наше уметнике. Па зар они то не заслужују? Зар би се смела на нас љугити она Управа, која сву своју наду полаже у те људе, људе од којих зависи и глас саме Управе. Нећемо се љутити на Управу, ако поведе строжија рачуна при гоњењу чланова на уредност и поштовање свога посла, али је молимо, да на омладину обрати више пажње. „На млађима свет остаје!" Тако се вели. Али овако, неће на млађима остати, јер ће умирањем старих умрети и наша уметност. Треба задовољити те младе људе, треба им поткрепитн надање, засладити им овај иначе тежак живот, каквом лепом улогом. То је све што овај свет може имати, па зашто да му се не учини. У осталом, то жели и публика која хоће да зна зашто се плаћају ти млади приправници ? Да ли Глумачка Школа утиче штогод на њих... То не захтева само кавалерство према овим младим људима који су жртвовали свој живот тој трновитој стази, то захтева и поштовање интересовања публике за те младе људе, која хоће да зна: шта ћемо да радимо у будућности ? Ако се тим младићима убије силни ентузијазам за уметност, онда ћемо морати то уписати Управи у смртни грех. Још нешто. Докле ће Управа тражити оно на страни, што већ има у кући : докле ће Управе дозвољавати да се наши млади људи потуцају по туђем свету, ради српске уметности, а доводити странце, који ће нас данас сутра напустити?! Пазимо шта радимо. в.

јЧашв с/шке

Милуткн Гараша.^ин. — У низу слика знаменитих и заслужних Срба доносимо и слику

СРПСКИ ШЈБ БОЉИ ОД СТРАНОГ —ЗА ДОМАЋУ УПОТРЕБУ И ЗА ИНДУСТРИЈУ НА СВАКУ КОЛИЧИНУ И НАЈЈЕФТИНИЈЕ = КОД СРПСКЕ УГЉАРСКЕ КОМПАНИЈЕ = Карађорђева улица 47. — Телефон 6р. 832