Недеља

Страна 80.

Број 5.

и обожавали, што нам све.;оче безбројне ле-. генде, које се онда, а и сад, о њему причаху Сумњамо да има и једног Арбанаса, који не зна по нешто рећ' о њему, и који неби, китећи његово име песничким рухом, изговорио га са побожношћу. Они су веровали, а и сад верују, да Марко није био сам, већ да је имао и он, као јунаци, које су народне песме опевале, за посестриму вилу, која га је чувала да га зрно не бије. Што је било за Јелине име: Ахила, Агамемнона, Нестора, Ајанта, Ајакса, Кастора и Полукса то је за Арбанасе Марка Миљанов. Све своје поштовање, управо обожавање, према њему Арбанас исказује у овом: „Ка 1ее сИеИ, ка' ппп ћапа, Магк МИап та пике дае папа I" (Мајка неће никада родити Марка Миљанова од оног места где сунце излази — па до оног места, где месец залази.) Својим јунаштвом задоби симпатије Кнеза Данила, који га узе код себе на Цетиње. То је било 1856 год. кад и крвава 11охара Куча, чију је страхоту вој. Миљанов описао у своме делу „ Племе Кучи ". После ове похаре Кучи се придружише Црној Гори, али их Суд Евроие опет врати под крило Турске. Кучи се помирише са судбином, а Марко са својим другом Јошом настави четовање, које је трајало до 1860 год. када га Кнез Никола постави за кабадахију, а после и пограничним војводом. Војвода Марко Миљанов, у намери да ослободи Куче, зарати на Турке 1862 год. и задоби омање победе на местима: Фундини, Лединама и Ублима, где и ране допаде. Пошто опет Суд Европе остави Куче под Турском, војвода Марко се повуче у шуму, где је од тад пребивао, спуштајући се ноћу до турских логора од Подгорице до Скадра. На којем је степену било код њега лично јунаштво, довољно ће га окарактерисати ово: Једне ноћи преобуче се он, са својим другом Јошом, у арбанашко одело, и пође у Подгорицу. Кад су стигли у Подгорицу уђу у касарну, где су становали Тоски, назову им добро вече на арбанашком језику, а ови уставши да дочекају, како су они мислили, мусафире буду изненађени, кад ови почеше пуцати, да су се сви забили у ћошкове, а ова двојица ИЗађу И учине узбуну и „ терајући неаријатеља" заједно са Подгорицом, која беше сва на ноге, почну их и ту бити, бајаги пуцају на „ хајдука Мар-Миљана и !

Чим је 1876. г. почело српско племе да прави брану својим телесима Исламској најезди, Марко Миљанов је показао не само да има срећу у свом личном јунаштву, већ да је био и недостижан војсковођа, који, без сумње, као такав, заузима прво место, које је могло дати ма коме деветнаести век. Он је био исто тако велики, по природи, дипломата. Војвода Марко је 1. јула 1876. год. са три хиљаде војника разбио 20.000 Турака више Подгорице у Какарицкој Гори. Даље, 8. истог месеца, разбио је турску војску од 30.000 војника код Фундине; а око 15. истог месеца потуче исто толику војску под Медуном. Те исте године 2. августа са 5000 људи сатро је турску војску од преко 60 000 војника, коју су предводила три паше, међу којима је био и Садик-паша Бибезић. Самих посечених глава било је око 14.000 и ту се први пут показао његов геније у својој величини. На њега је био послат и Дервиш паша са 65.000 низама и башибозука, али га није смео напасти. Војводи Марку се после предаваху једна по једна фортица у Кучима (предаја града Медуна и т. д.); а рајзад 1878 год. војводи Марку се отварају капије подгоричке тврђаве и предају му се кључеви, када је постао гувернер Подгорице и околине; тада се и ожени (пошто му је била прва жена умрла) са Стефом, кћерју ЈТуке Даниловића угледног Србина из Никшића. У вече 13. јануара 1881. год. војводи се роди син којему дадну име Сава, а који већ у другој години умре те и он, исте судбине многих великана, остаде баз порода. (СВРШИЋЕ СЕ.)

ИЗ »ТАЈНЕ ЉУБАВИ« III Ја нисам играч валса и мазура, Мене не опија полка са кадрилом, Ласкање празно кб код трубадура, Ја нисам играч валса и мазура. И док ти страсна језа тело плави Под стиском руке неког каваљера, И док те многи кб краљицу слави, Кб жену из дела неког романсјера, И док ти страсна језа тело плави,

СРПСКИ ШЈБ БОЈБИ ОД СТРАНОГ - ЗА Д0МАЋУ УП0ТРЕБУ И ЗА ИНДУСТРИ1У НА СВАНУ К0ЛИЧИНУ И НАЈЈЕФТИНИЈЕ ^ = КОД СРПСКЕ УГЉАРСКЕ КОМПАНИјЕ = Карађорђева улица 47. — Телефон 6р, 832