Недеља

Број 8

Страна 145

БОЖО и ТЕОДОРА БОШКОВИЋ, ДУБРОВЧАНИ народни добротвори

Српски народ издржава велику и тешку борбу. Ту му борбу олакшавају оне честите и племените душе, које се на часу самртноме сете његових: патњи и разним мањим и већим завештањима и задужбинама олакшавају му наставак борбе за своје одржање. Међу те племените добротворе народне уврстили су себе и честити покојници Божа Бошковић и његова"супруга Теодора.

60.000 линара, оставила је на разне добре циљеве. Док је таквих ваљаних Срба као што је био покојни Божо Бошковић и таквих узоритих Српкиња као што беше његова удовица Теодора (Тона) Српство може ведра чела погледати у будућност. Нек је слава и вечан спомен народним добротворима покојницима Божи и Теодори Бошковић! Да.ј Боже да се на њих угледа сваки, који је у стању да може своме народу помоћи и шме очувати свој спомен за вечиа^времена.

Покојни Божа Бошковић умро је пре него његова супруга Тона (Теодора). Али ни он није умро, а да није задужио захвалношћу свој народ. Једино његовоме живоме настојавању и материјалним жртвама, које је вољно подносио, има се захвалити што је Дубровник додио своје садашње српске женске школе и што има у граду нову православну цркву. Удовица његова сад већ покојна Теодора приштеђивала је и тако рећи од уста откидала, само да би своме народу могла учинити више добра. Целокупну своју имовину, која је износила око

СТАЊЕ НАРОДНОГ П030РИШТА

Ових дана лепо нам се преставио у Хљестакову („Ревизор" од Гогоља) млади и вредни ученик г. Ј. Савића г. В. Богић по дужем осуствовању. На њега се полажу велике наде. Он ће имати сјајну будућност, а ни мало му у том неће попустити нови вредни људи г. г. Бековић и Павић, нарочито Шапоњић. Имајући добру трупу, Управа се решила да поред „Самсона", „Две школе", „Сукоба" и других лакших француских новитета да и велику Ростанову трагедију „Орлић". Управа је уношењем овога комада успела, да да публици више разлога да хита у ову дивну установу, и да српским глумцима да маха да дају више креације. Вечито симпатични г. До-

Фо^ографнја Рајшићева у Земуну