Недеља

Страна 164

Број 9

ставља Ршт сЈезШепит свију досадањих хигијенских конгреса т. ј. да је узакоњен самостални санитетски буџет, који, не зависећи од бурних флуктуација политичких струја у уставним државама, осигурава независно и трајно развијање политичких струја у уставним државама, осигурава независно и трајно развијање санитетске струке; „2. Да је нашим законом о уређењу санитетске струке и о чувању народнога здравља не само узакоњена толика самосталност санитетске управе, колику та струка према нашем знању нема још ни у једној држави осем можда Швајцарске и Америке — него да је законом, ако се не варамо, учињен први покушај да се кодификује све што захтева сувремена наука о чувању народнога здравља. „Мислим да не би било излишно, када бн се овај наш покушај за реформу досадашњих санитетских законодавстава изнео на критику што пшрем круг}^ европских хигијеничара и законодаваца. „Према томе част ми је предложити, да се оба превода наших санитетских закона наштампају као званично издање, сваки у по 200 егземплара, па да се бесплатно разашљу: ,,а) свима заступницима европских држава на лањском међународном хигијенском конгресу, који је био у Турину, и ,,б) по могућству и оним познатијим хигијеничарима, који нису били на томе конгресу али се интересују за санитетско законодавство". ,,Овај предлог начелников министар је }љажио, и преводи санитетских закона у Србији послати су свима важнијим и познагијим хигијеничарима." О необичној вредноћи и реткој плодности рада д ра Владана најбоље сведочи

то, што Је он у току нетнаест година, вршећи готово за све то време своје службене послове, ипак успео да напише 167 мањих и већих дела и расправа, делимично на пољу науке, а делимично на пољу балетристике и политике. Заслуге његове за српску књигу, за лекарску науку у Србији и за уређење српскога санитета тако су огромне, да је доиста стекао права, да у прослави његове педесетотодишњице узму учешћа сви слојеви српскога друштва и да му пожеле, да још дуго поживи и да земљи да онолико својих умних производа, колико су само његова велика памет и његова необична вредноћа кадри да дају. С.

НЕЗАБОРАВАК #лек. Д "ђорђевиђ

У дивноме гају цветао је мали незаборавак, кријући стидљиво своју нежну главицу. Једног дивног мајског дана издиже и он своју главу и погледа бојажљиво око себе. На оближњем брежуљку плавиле су се љубичице, чији је мирис чак до њега цопирао; тамо доле крај потока расцветала се мајска ружа, и поносито гледаше око себе; на оближњем дрвету славуј је изјавио нежну мелодију љубави. И он се задиви свему овоме, сада тек виде, како је живот диван пун чари и уживања; па и он рашири своју круницу, и чисто гуташе миришљав ваздух, загрејан зрацима мајског сунца. У њему се појавише неке жеље тако неодређене, као какве ноћне силуете. Он виде како један диван, лептир слете на мајску ружу, ова га радосно прими, и они дуго остадоше у слатком загрљају. У том тренутку и он зажеле, да му неко дође, да и он осети оне сласти, које је богиња љубави свету поклонила. И гле! Једна несташна пчелица, летећи унаоколо, беше се право њему упутила. Он осети у себи нешто, што дотле никада осећао није. Лешпе му замирисаше љубичице, топлији му беху сунчани зраци, умилнија пе-

ГАЛАНТЕРИСКА И ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА и ДРУГА — БЕОГРАД добила је велики избор Е=г Ш Е Ш И Р А = =

у најновијим формама и бојама