Недеља

Врој 9

Страна 167

У 3 "

жалосно завијао, а месец над белим покривалом весело лебдео са звездама и смешио се са млађом Даном, којаје очекивала звек звонких прапораца са саоница, у којима ће се одвести са св< јим драганом на станицу, а затим побећи с њим у Лесковац, далеко од својих родитеља. Погле велике борбе, старија је сестра љуби и испраћа је на пут. Прапорци под прозорима звече, Дана оде ка саоницама, она притрчи прозору, погледа у ноћ, покаје се, вечито слаба, зато је и остала неудата, немоћна да се противи вољи својих родитеља, и пада с виком пред мајку: „Мајко! док Дана са својим драганом, кроз сребрнасту месечину, одлучна и храбра, и ако плаче за родитељима пунима заблуде, хита своме циљу... Све... све.. па и саме епизоде обрађене су рељефно, и високо одскачу од ранијих, које нам је Ненадић дао. Ненадић је кренуо напред. Г. г. С. Тодоровић, Сотировић, затим г-ђе Миливојевићка, Павловићка, г-це Боберићева и Јурковићева, сви су играли похвално, ретко су кад о* ако били вољни за рад. Г. С. Тодоровић је играо старог капетана виртуозно. Г. Сотировић је дао тип развратног, пијаног младића, са свим логично. Г. Ћипик, наш признати романсијер испао је доста невешт драматичар, што се тиче драмског склоп?, развоја драмске радње, и свих финеса чисто драмских Изнео је један силан моменат, али доста отегнуто. У малој, бедној, мрачној колеби, живе дед, син, снаја и унучићи. Унучад чувају краве у кршу, и док су ждрали летели над главом краве пређу границу, шумар их ухвати мора да се плати глоба. Пара нема; стари осећа да је он узрок томе, он стари и немоћни, што већ ништа више не ради, но само узима деци леб из уста. Син хоће да иде у печалбу, али га старац преклиње да се држи свога прађедовског крша; да чува жену коју шумар још и сад напада по германски, и своју децу, а ан ће да иде

место њега. Син се љути на њега и чисто се посвађа. Старац узима свећуда положи кравама и излази напоље. Тишина. Завијање и урликање паса. Снаја се трза, боји се, син се свлачи да спава, унучићи сањају крај ватре. Отац их за тим буди и тера да виде шта је с дедом, они излазе, враћају се престрагљено и јзвљају да дед виси о греди... Завеса пада.

ел^мни шешир е# ео/дото^ нд дон>ој етр#ни обод# ЖЕНСКИ ШЕШИРИ НЛЈНОВИЈЕ МОДЕ (за пролеће и лето)

старијега Петра, и сад

Ми се надамо, да ради силне стварне вредности самог предмета, ради поетски реалних места у финим монолозима старца, треба мало скратити баш сам старчев говор... Г. Гавриловић је играо врло добро, с пуно потресајућих места, задовољавајући. Г-ца Сотировићева нас је без мало занела. На жалост, азбест се брзо спустио, те нисмо имали част видети ни једног писца. Вече је 6ИЛ0 С ТОГа ДОСТа Скромно. Дееинг