Недеља

Страна216 Вр ој 12

из бескрајности у бескрајност. Стаза параболе никад се не свршава, њени се крајеви нигде не срећу. Око сунца шестаре: Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун, а како је удаљеност ових покретница од су^цч скоро стално једнака, мења се одсто^ јање репатица од сун ца необично. Тако Халејева комета —■ која се враћа сваких 76 и по година — кад је најближе синцу, растојање је само 100 милиона километара од ње до сунца, а кад је најудаљенија, онда је растојање њено од сунца чак 500 милиона километара. Ове су размере још необичније код других комета. Неке се од њих приближе сунцу до на 240.000 километара, а удаљују се од њега на 1ЗЗГ000 милиона километара. Ка т су најближа сунцу онда прелазе пут брзином од ч 555.000 метара за секунду, а кад су најудаљеније од сунца, онда лете брзином само 4 метра за секунду. Рспатице или комете спуштају се до Жупљанин и Жупљанка највећих даљина и једној је потребно само 8830 година, да пређе свој одређени пут. Халејева Комета, коју ћемо иматп прилике летос да видимо, спада у најзанимљивије. Кад је прорачунавао путезе разних репатица, енглески звездар, астроном Халеј познао је 1705. године да репатица. која је била виђенз год. 1531, друга, којаје била виђена год. 1607. и трећа, која је виђена 1682. год. пролазе скоро истом стазом. Халеј је тада пао на мисао, да ће то битл можда једна и иста звезда, која пређе свој пут око сунца за седамдесет и неколико година редовно. Рачунао је, рачунао и објавио, да ће се та комета вратити 1785. год. Тада је први пут био објављен појав комете унапред. Прорачуне Халејеве проверио је француски звездар Клеро и његова сарадница госпођа ЈТепо, те и они обја ;ише појаву комете у 1785. год. И заиста, Халејева комета би опа-

жена у децембру г.1785 и то први ју је опазио сељак"Палић у селу близу Дражђана. Палић се бавио испитивањем, боље посматрањем звезда. У марту месецу,1759.год. дође комета ближе сунцу, те је и други беху опазили. Доцније је утврђено да је та репатица била виђена још и 12. год. пре Хрис та и Д а Ј е била сваких 76 година после тога опажана. Јер је то опажање било свагда записивано као нешто особито, те тако и имамо о појави ове комете проверене и сигурне вести. Међу кометама,које одређеним путевима обилазе около сунца има неколико њих, чија се стаза укршта и чи пресеца на неком месту са стазом наше земље. Кад се зна ово, па се замисли да може једнога краснога дана баш на то место долетети истовремено са земљом и ко* мета, онда ће се тај сусрет лепо свршити, зар не? Пошто ни једна од њих неће хтгти да се склони с пута. Јер ће се земља осећати као сопственик пута, а репатица је пошла у пустоловину, бар је из окодине Дубро&ника на таквом гласу, т.ј. да је дрска и тврдоглава, те ни она неће х т ети с пута. Шта ли ће онда наступити?!! О томе имамо срећом извесна искуства. Било је већ комета, које су долазиле скоро близу земље. Једна је се од њих била приближила земљи толико. колико износе два пречника земље. Кад су звездари 1831. год. објавили, да ће та иста репатица опет доћи настаде ужас, да се не деси судар. И збиља рапатица прође, пресече пут земље дана 29. октобра, а земља тек 30. новембра, 1832. год. минуту исту тачку. Али је се земља сударала већ често пута с репом комета. Ну, није се осетило, или управо видело ништа друго, при томе, већ као магловито светлуцање на небу и обилније падање звезда падалица. Новија посматрања звездарска а нарочито епохаланрад миланскога зрездара.Ешиапарели-