Недеља

Стоана 236

Врој 13

прикрити своЈе уверење, да Је чувар ратских кључева тако исто неуљудан као и многи други земаљски створови— Ја сам бароница д, Аргфељ, рођена Тур д' Амбре. Д' Аргфељи су пореклом још из деветог века, а Тур д' Амбреј први постао је барон у XII. веку. Њега је поставио за барона Луј VII. по повратку своме из крсташке војне у години 1 147. Д' Аргфељи имају у листи своје иородице једног канцелара, једног кардинала, два коморника а Тур д' Амбреји имају једног чувара државног печата, једног великог ловца, једног архиеписко- па, две владике иједну метресу краља Луја XI.... д' Аргфељи имају грб са три тице у зеленилуна златном пољу са хермелинском пругом, а Тур д' Ам бреји азурног бика на златном пољу... — Ах! ах! -— шта си ми то почела набрајати, прекидеје свети Петар. Шта ме се тичу твоје луде тице и бесни бикови. То није за рај већ за зоолошку башту. —- О Боже, уздану бароница; како је негалантан овај кључар! И онда додаде на глас: — Па зар ме нисте питали за заслуге и титуле? — Јесам. — Но, па ето ја сам их изређала све, а то што сам навела могу пергаментима доказати.

К;ат>, и^ући за патријаршију, кора да пешачл због тесних Улица, кроз која кола не пролазе. КРАЉ У ВАСЕЉЕНСКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ У ЦАРИГРАДУ

—- Ми се не разумемо, моја лепа госпођОс У рај се улази на основу добрих дела, која је човек учкнио за живота својега. Дакле, ако ми умеднете навести повише таквих дела онда ћете ући у рај, а ако не умете а ви онда — збогом! Што се ваших тица тиче и осталих животиња, о њима не водим никаква рачуна, баш као ни о чибуку турскога султана... Бароница, која је сматрала да је љуто увређена, није ни обраћала пажњу на претераност |свечевог говора. Она извади из шпага један свилен бележник па га пружи светоме чувару рајском. — Шта ти је то ? запита свети Петар. — То је списак, који ми је дао мој исповедник отац Теодуло, у коме су побројана сва моја заслужна дела. Желите ли бацити један поглед у тај списак? Надам се да ћете ме одмах пустити у рај, чим га прочитате. Свети Петар метну на нос своје златне наочари па прелете погледом преко пергаментске хартије. Затим врати хартију бароници и рече јој: — Чигај сама! Ја умем читати само штампана слова и то само ако су крупна и јасна. Бароница се није дала дуго молити; одмах је почела читати: „Била је на четири стотине двадесет и пет служби божјих; хиљаду пу-