Неколико чланака о нашим јавним пословима : (у споменицу господину Мијаилу Л. Ђурићу п. преседнику тргов. омладине и директору "Трговинског гласника" и.т.д. и.т.д.)

АЦА МИЛОВАНОВИЋ - 25

иностранства : пића и јестива, храну за стоку, горива, материјал за осветлење као и на материјал за грађевине под условом да слична роба, која се увозп из других делова земље, као и слична, роба,

која се Оро ИеН о Ца у кругу, где је трошаринска тлакса устатовљена, буду оптерећени истим таксама«. (Положене речи овде уговору су равне. Писац).

Таква је одредба у додатку к члану Х. уговора. И по Речима положеним излази као дан јасно: да ни сада ни икада док траје утоворно стање ми не можемо ни мислити на какве друге стопе за тро шарину на пиво било произведено у граду, ван града у осталој Србији, Аустро-Угарској, Немачкој — већ само на једну.

Кад пажљиво прочитате ову одредбу у уговору ви не можете доћи до другог резултата но: начелно признање за порезивање трошарине у појединим општинама а уједно налоге да та трошарина на исте предмете из другит делова земље не може бити другчија од оне, која је одмерена на истоветне предмете у граду где се она наплаћује, па сљедствено ни већа за Аустро-Угарске предмете.

Другим речима :

Аустро-Утарска даје нам »слободу» порезивања трошарине на пиво у Београду. Али с тим: да такса на пиво буде једна и за њено пиво и за оно које се (из других делова земље) из Јагодине, Алексинца, Шапца —- из остале Србије у Београд довози.

Прво што пада у очи тоје: какво је то право, да нам Аустро-Угарска ставља овакве услове о количини трошарине на пиво, које се у Београду производи, и оног које се доноси у Београд из осталиг места у Србији С каквим правом да она брани